Глас народа

108

јуначкој — Лици, — Ужасно то мора тамо бити, еудеки по народу који овамо из тих крајева долази, Ми смо нрошлих дана од једне високе особе могли чути, да је њих пуних 16000 словом шестнајест хиљада људи €вој завичај Лику оставило, и наетанило се у Олавонији и Орему по шумама да ихкрче и пањеве луиају. — Ови патници поделе се на чете до двадесет другова и тако посао њих двојица у име целе чете траже, и кад нађу онда они њих двоица за еве погодбу учине: Ова двоица су на челу чете сваком згодом и нико се од осталих другова ни у погодбу ни у размирици нити буди какови диван неће уплести, осим ако дође до каквог гонења и боја, н. пр, кад им ко хоке неправду да учини и д& их вара, ту на нрви миг оне двоице што еу им на челу, свн кеду скочити у борбу. Има и код нас овде у Орему ових патника и тешки раденика на више места, и ми смо имали прилике да их поближе иознамо и видимо њихов неописани труд Представите себи људе кои оставе своје огњиште, своју жену и децу, па се е кршћени руку, више голи но заодевени, у бели евет пусте. Ето тако нам та браћа из Лике долазе. Кад еу овде деси се да по више недеља не добију посла, онда ее пате глађу онаком како сами они могу издржати. — Рекоемо да им је посао крчење шуме и лупање пањева. Дакле најмучнији и најтежи. Они еу ову целу зиму провели под ведрим небом, у колебици од сламе, при жалосном огњу, кога ложе из жила што из земље ископавају. Рана им је курузно брашно и вода. ПоУчривача немаду. На глави носа малу црвену капу као ћелепуш. Парче гуњца и стотину закрпа нањему, чува леђа. Прса су им евагола на највећој цичи зими тако да ее на маље еве иња похвата. Осим нешто издртих опанака и од сукна што им жене израђују чакшира

немаду ти јадници ништа. У томе стању проводе та браћа свој живот. Ове зиме удари снег, те по њих на ступи голема невоља, јер не могоше крчнти. Надође и хладноћа, па шњоме још веће и ужасније зло. У Товарнику знамо да их је њих двадесет код гроФа Елца на одузетом пашњаку крчило, и да им се поред већ горе епоменутих зала и невоља још црње и горе зло догодило, јер им се једном колеба удали те двоица посташе жртва те ватре — Е.згореше, и тешко да ћеду више своју доаовину Лику видити, — саде не еретници леже на највећим мукама. Оастарано Је колико толико да баш по све на правди бога не пропадну. А да вам сада речемо што могу преко целе зиме и те неописане патње заслужити, Највише свакоме на чисто да преостане 10 ф . до 15 ф . више ни паре.Па како је јадницима у њиховој вељој невољи кад се евоје жене и деце еете, и кад знаду да и они у Лики исту невољу трпе, а и глади пате. Орце у грудима мора човеку пући од тешке туге и жалости гледајући да један народ редких врлина чио и здрав, но забатаљен, са неизображења мора тако да страда. И еам предељ, у коме живе противу је њих, јер је каменит и неплодоноеан, па и опет га неће истрајани народ кршне Лике да напусти; а шта Србадија из Баната, Бачка, Орема ради? Дај му коју стотину Форинате више за кућу и земљу, па ствар готова, он се на мах као на вашар — сели. — Чувајмо евоја огњишта. Учимо своју децу. Радимо и напредујмо. Јер сиротиња је и Богу тешка. У Товарннку 27 марта. 1875. 191. Л.

0 в предавање др. 5 (На< У недељу 16. марта продужен је говор о томе, шта се има све радити, да воБке исто онако уредно ра^ају, као и други усеви и расади, и наведено је, да је од ово последње 40 година било 15 добрих, 15 сред&вх и 10 сдабијих воВних година. За тим су равлагане редом радље: окопавање иди преоразање и Јубрење воБњака, где треба, и да је најбоље 5убре пепео, особмто раетворен у води» па просипање под воћке кед су у цвету иди кад замеБу пупке за идуђу годину. Ту је речено

> ћ У. рђа Натошевића. авак.) које Бубре неваља, & како не ваља на воБке сипати, пошто се овим више штете прави него не§убрењем. По томе је говорено о чишБењу воБака, о важности коре, о шкодљивости маховане, која вагушује кору, и испаравање, ил начини влагом и ледом те кора почне да труне, а погдавито шкоди што се сидан живи гад онде крије и леже и воБку једе; даље како гљиве и имеда воБкама шкоди и како се очисте.