Глас народа

115

ч&в кишу ч&с сввтао дан час снег, чае град, час хладноћу усред лета а топдоту у сред зиме, час мразовита ноћи у лето, а топдо ЈУ" гово време у зиму. Једном речи: Кретање ваздуха, ветар дакле, гради у самој етвари време, т. ј. промену из топлоте у хладноћу, 03 еухоте у влажност, под чиме, се и р&зуме право време. Али одкуда постаје ветар? Он постаје упливом сунчане топлоте на ваздух. Цела ]*е земља обавијена паровитим омотачем, што ее зове ваздух, Особина је ваздуха к»о и свих теда, да се шири кад ее загреје. Кад бвшику напуњену ваздухом и добро завезану метемо на топлу пећ, ваздух ее у њој шири све више, тако да ее најпоеле сама раепрсне с ј&ким пуцњем, Раширени топал ваздух лакши је но густ хладан, с тога се и пење на више непрестано. Отуда, ее високе одаје греју лоше, јер се топлији ваздух пење на више тавану. У свакој је одаји дакле, хладннје на поду, но к тавану на више, Отога нам је зими хладно ногама у одаји, и ако еу одевене топлим ч&рапама и обућом, а међутим руке н§ше не осећају ту хладноћу, и ако еу голе, а оеем тога чудимо се, кад ее и у похладној соби на лествицама приблиЈКимо тавану, како је горе топло. Отуда се с правом мухама допада, да се гаетају под ]ееен по таваници, јер тамо још влад&летња топлота, док доле према поду влада зимња хладноћа, почем се загрејан ваздух пење на више као лакши. Па тако је што и на нашој земљи, У топломе пој&су, око полутара, еунце загрева ваздух

непреетано, и он се тамо диже у висину. 0 обе стране опет, како еа ееверне тако и са јужне земљине полутине, струји не престано хладнији ваздух, да попунн ону празнину на подутару. Овај хладан ваздух опет се загреје, пење ее на више, а хладнији долази на ново. Тим струјањем разређује се ваздух на обртима, али га у иети мах попуњује онај загрејани ваздух, што је се био н* полутару попео на више. На тај начин поетају струје у ваздуху, које из године у годину вечито трају, и тим струјама, доле при површини земљиној, јури ваздух од оба обрта к полутару, док високо горе, загрејани виздух од полут&ра тече обртима. 0 тогш се с правом вели, да ваздух кружи непреетано, од обрта полутару доле при земљи, а горе виеоко у ваздуху од полутара обртима. Кога није мрзило да ее занима посматрањем природних пој&ва, томе биће да је ее тако што десило и у обичном животу, Кад се зими јако з&дими у соби, онда се отв&ра прозор; тада је сваки могао приметити, како у горњој половини отворенога прозора дим јури на поље, а на доњој чини ее као д* бежи назад у еобу. — Том приликом пажљиви посматрач може видети, како се ту крећу две струје у противноме правцу, а у средини ее обе еударају и као неки вихор граде, што ее еасвим лепо може опазити н& диму. Ето, тако исто двојако струјање траје на земљи не престано, и ми ћемо видети^ од каквога је оно уплива на време.

0 В \ предавање др. 1>о (На< У среду 19. марта говорено је о начннима како се лаго и брзо може доћи до мноштва воћака и богатства од њмх. Прво је ваведвио: да ваља у овом као и у другом подузеБу иобуднтм у народу вољт н љубав к ствари, а у томе треба да су свештенмци први; у срцу народа живеЕи најбоље могу подмвата своје на све што је лепо и корксно, еод свију народа С У свежтениш највнше у овој струци уадниди. Нвјв љеност народа 1рмв&, гото неје пуно воНака св УДа, него незнање н предрасуде, а проту том ст оје свештеницм жао свети борци утатељи и у8 °ри. Степен на ком воЕарство у ®ог народа стоји взвесно је мервло његове нросвете, а још нзвееЕа Је меридо вредностк његовог свештенства. Наеад

[) ћ У« р ђ а II а т о ш е в и ћ а. авак.) воћака је од велиее моралае користи. Голотиња ш невоља је неваљац н зликовац, а за морал у свету и нема други, који Ее толико одговарати као свештеници. Од њих Ее се искати жрв народа прон&» дајуЕега. Онн су сами воЕке меЈ људима, и по родоввма се знају, а њихове усне науку држе. и кроз. њиховаустабогговорн,Тусу наведена имена од сл. нароха, хоји Ее као сунца сијати довека: Обрлан код Страсбурга Крист к)д Франжфурта, којих најсиротније и најмање општинвце узимљу данас свака преко 60,000 ф . за воЕе, Фишер у Ческој, тако беше м наш старац парох Паво БмбиБ у Меленци, гојег Ее со име спомињати док будв Срба бидо. Таких сл. пароха има данас све више у свнју народа око нас. ХоБе ли се и оне наше старе н свете свештеннчв-

■*