Глас народа

Нб

иороднце пробудвти, које пуно воЕака им&ју, и рај ареповедајуЕи свуда га око себе и својнх дазаху. ИнамастЕрк су од постанка били узори увоВарству. Над свзма стоји онај картауски код Париза, жојк прошдог столеБа преко 40 милијона нзјплеменитијвх младица раздаде. Из епископских дворова треба покрет да изађе. Овде да се начине говори ва свештенике. Кад св. владике стану за тнм н своје свештенство закуну, онда ће у часу свјнути рај од воБака лепше но игда. Исто т0ди50 могу и учктељи са шеолсјом децом да учине. У нас у Угарској нма на 150,000 за школу деце. Нека свако само 20 до 30 зрнасемсна вл шптице засади, пак је за годину дана дигнуто В до 4 милијона воВака, а за 10 год, или 7з учитељсге службе пуна земља, које Бе нам пре него што она деца људи буду носити сваке год. на 80 до 40 милијона ф . а у нас има сила ввше празних земаља, и свако дете ноже сто пута више жоштица и семена сваке год. у земљу заронити. А сва деца иоле то и радо Бе све шта треба радити. Ту су наведене маоге користи од тога рада у погледу васпитгња н какав благотворан уплив има воБе с педагошког погледа. Ал и по учитеље је напрам деци од ведике корнсти. С тога је и у дужност стављено дизање воБака с децом и води се о томе рачун, а иште и понос учнтељски. Просвета иарода поглавити је плод шголе. Где с воБем р^аво стоји и кросветом ово уаоред иде, и што је где више воБака извесна је знак умности и поноса учитеља и свештеннка у оном месту. То иште и еопствен интерес учитеља. Свуда је тужбе, да су учитељсге пзате мале, и да неће школом на боље поћи, док се те плате знатно не поправе; а ту могу саш највнше помоБи настојеБи да народ што више воБака дагне. Вше ово до њнх стоји, него до икога, и није кривнце до народа, него до њихове невештине с народом. Ту су наведени примери, како учитељи којн хоће, на стотине ф . узимљу сваке год. продајом младица, а наиљаде ф . за воБеспремљено за трговину. Најпосде вште и интерес саме деце, да свако за детинства себи поднгке овнх лепнх капиталз, што више. Овнм Бе учитељи данас у овој невољи свнју више завредити него учењем читању и пасању; а за изучење учитеља дају се праетмчна течајеви. Најлепши за наше у Кгостернајбургу код Веча. Са 100 ф . може сважи отиБи научити и доЕи, а то може свака веБа општкна, која више учитеља плаБа једнои дати. ЕаархиЈСзи одбори позвали су наше оаштине на прилоге. Најпосле наведено је: каЕО ми у погледу школа и пркава учзтеља и свештеника пропадако од сиротнње, а овамо стојимо у пределима- најблагословенијим ва воћке и можемо богатвји бити, него ма којн од суседаих народа, па ма жолако тамо Фабрнке и индустрнја раднда.

Ал треба и сви остали р&зумни и свесна да помогну свештеннке н учктеље у овои раду, има много примера од људе, која умеше своје свештекике и учитеље пробуднхи, те се заузеше за ово. Сви отлиадн и богати љтда у среБних народа држе у овом свој понос па сзам н&чанима потаомажу дизање племен. воћааа. Могу а мањи људа много учинити.Прнмер сл. Јуренде, којис 1 малогјутра земље преко 300,000 младаца поклони. Данас се у Америца завештавају тестаментом, жапитали на то, да се у оном месту што више даже воБаза, правах рајева, н сви хвале ова вавештања над свама. И управе паропловске потпомажу воБарство свуда, где год је агенат човек поноснт. Занатлије су свуда више него друга за ову ствар учинали, а за своју корнст днжуБи патуце н чардаклије, које многом више носе, него неки занат. И свака добра домаБнца ако само ее^олако воБака дигне, учини куБи много користи н радостн, а многој су у старости те воБке бољн ранвтељи него неки неблагодарни синак ил Берка. И кеје мајке волу, да синци сачувају мајчвну куБу и земљу нека воБке дигну, ове и по смртн мајчааоз вачу, да не пушта нз шака оне свете дедовске земље и славе в господарства ни пријатељу. Ал најбоље унапреде ствар ову воћарска друштва. Ту је наведено шта све воБарска друштва раде и емишљају и бала је реч: о друштвеним воБњацама, азложбама воБа и свечаностнма, о путначким учитељимз, воБарскнм течајевкма, збиркама, сликана, књигама, дистовнма, о наградама н др. икорасти од свачега.. Ту је ва узор стављено славно ческо воБарско друштво и тог највеВи помагач сл. грОФ Карло Еотек, жоја за свој рад у овој струцк највеЕу на свету славу заслужује. Ту је наведено много, шта је и како то друштво радидо, алн и успедо а данас стоји Неска $ао пуна кошницз, има преко 20 милвјона воћака ра^ајуБнх, а до којугод. биБе маого више, што Бе оној малој земљн богатства вачиаити, како Бе се у свету мадо наћи. Онако друштво треба и нама а ко за тим стане, да се установи имаБе у народу заслуге као ионај конајвеБу задужбину учина. Још пре Бе се подаБа воБке и одржатн, кад свака општана, као ао Немачкој и Ческој погодн вешта воБара а чувара, па да тај уради засве. Ииа нх ј Ческој МораЕСкој Штајерској Крањској за 4 илбетотвна ф . Где год се ово учинало опазЕоеедивска напредак. Ваше овај вредз у месту него књнге и говора, у њега сваки веди шта се и жако св ради. Ту су наведенн услови, како се овн погоде и плаБају. У Немачкој даје се 30 до 35 ф. од свако 1000 воБака за рад. Јопј бн гаваљалои нато обвезати, да сваке године дагне на 40 до 50 вљада мдадица које Бе се становницима на поклон даватн, под условом, ако одчувају, друкче да пдате. Још даље Бе поБи ова ствар ако се двгну воБарске школе, па да се научно вештачка око во-