Глас народа

118

А еатана у тами евојој, дркће у немоме страху: на тај&нственомиетоку, онамо где се живот промаља, оп&зио је знак угрожљиви, нешто и дивно и огромно, као сен руке моје. II. Сунце се родило јарко; његов ее зр&к прелива по врховима брдским, пробијајући тавне сенкв шумске, блиетав, прел&мајуки се на влажноме праху, који покрива танана влакна, мрежу невидљиву и покретну што се отегла по ливади, по пољу, здрав мирие, као дах ђенија земаљскога, пуни чиет зрак; тајанствени звуци, мрморе непознате гласове, које ухо једва може да ухвати, — последњи одјек санова ноћних. Велики си, Господе, у делима евојим. И ја видех где излазе аз колиба раштрканих по брежуљцима, по долинама, људе зрелих година, и друге млађе, бледе, мршаве погурене под теретом справа за урађивање земље. Они се мицаше лагано, као да су вукли незнам какав терет унутрашњи. По некад, заустављајући се, њихово се око дивило свима тим красотама божијим. И они еу били тужЕга. Дрванабујала соком плодовитим, говоршпе им: видители ово цвеке, скороће се прометнути у плодове, који ћ.е с&зревати за вас. И они су били тужни. Чокот је говорио: ја зготовљавам кришом у мојој лози сок, који окрепљава, који ће вас разположити, којз ће з&греј&ти ваше ледене чланове, када зима наступн, Ц они су били тужни.

Ливаде им говорише: спремили смо пир вашим овцама, вашим биковима, вашим кравицама; догоните их, они ке вам дати на сто начина оно што од нас добију. И они су били тужни. А и клаејв им говорило: је су ливам амбарови спремни? Дан, ноК ми радимо да их напунимо. Нв брините се ни за еебе ни за ваше жене и дечицу. Бог нас јенаредио да их свачим задовољимо. И они су били тужни. Цела им је природа клицала: Ја сам мајка ваша; ходите ходате, сви на прса моја да ее нахраните еоком мојих дојак& које никад не пресишу. И они су били тужни, и прса им се надимаше, и крупне им сузе ударише на очи, Шта ће то рећи, Господе? и шта је то на дну душе човекове? Они су тужни, јер плодови не сазревају за њих; јер сок од лозе неће разгревати њих у зиму; јер неке добити ништа ни од руна својих оваца, ни од млека њихових кравица ни од меса њихових бикова; јер кедругижњети њихове њиве, које еу они засејали у муци и зноју; јер веК чују евоју дечицу како пиште: гладни смо, и виде како ке препуки ерце онима, који су им живот дали; јер се уж&сна једна Фајта људска, којанити осекања има нити се уме сажалити, етавила између њих и мајке природе, која и незна којвдоји. А твоја правда господе! Она ке доки, веруј; а дан кадаона дођв, бике дан славе на небу, а дан велике радости на земљи.

с*<х>с^с>0<><>

ДОШСИ „ГЛАСУ НАРОДА."

Нови Сад на Цзети 1875. Дзнае су у срнском народнои позорншту престављане »српске Цеетн". То је жива прича Еа^о се Србија оелободила. Зуби шкрипасмо гада гледасмо како Турца муче свротзву рају, а в&д Кнез Милош разви барјак и јуначки хликну: ево мене, ево рата с Турцв, сузе нам од мидина потекоше. Тапшасмо тако сшгно да су ее зидови тресли. Но најлепше, најузвишеније је било вндета попа, како му обееише добош о врат, а он стаде ударати у њега. Тај добош спасао је Србију. Ако је мшта дотле свештенство згрешило за то једно дело једнога свога другатребалоби му све опросгити. Још нам се српеко ерце највећвм жарои заигра, жада Енегиаа Љубица, када извикаше Ммоша за бнеза, врва приђе н пољуби жнеза у руку одавајуБи пошту господару Србнје. Нека говоренашеВечлнје и Парнзлвјеу стаетеннм руЕавнцама шта хоЕе, чнст Србик навек Бе преставе

у којина се износи пред њега слава илн беда српека, са бурним пљескањем ноздрављати. Данашња престава требала би да поучи управу позоришну, да бар шести комад буде из ериске истсрнје н да се за љубав којееаквим размаженмм наказама не гонн у 8апеБак »ХерцегВладислав" н други дични јунаци српски. + Света на преставн беше дупком пуно, још ове годнне толнео не вадесмо. Та Србин још своје српетво љуби. У Чуругу 6. Априла Овде су подбуннли неке, да радв на томе, да се од пшдскога Фонда српског даде дошљацима Марарама и Немцима нека део лепим, јер Бе се, ведн, друкчвје, више дати. МнБеморади то1а, што је овај фонд постао исто тако,1каои фондови осталих општкна баталајонских, те једна озштнна, без договора с другом нетреба у