Глас народа

119

томе нешта да почвње, газати како је тајфондпостао, те 5е јасно битн треба ди коме што даватв. Пре 1848 г. покренуо јв ту мисао контунеки капетан ТрумиБ, Србин. Он је прево ба1алиона заповедио свима општинама да одору неколико данаца од пашњака и да то мобом раде, те шта добиЈу отуд, да праве шзолска фонд . Србису тако ирадвлн, а швабе се ни гретзле насу. 0 Маџарнма не беше ни понена. Шваба беше тако мало, да се није уземало ни да су жави, та онде је ваљ&ло крвавити се заЦара и државу, а то се само Србину оетавндо. Сада се нашдо, ко Бв крваву муку његову е њиме да дели. Пашњак је онда био државни и држава је на тај начин поклашала земљу Србима а ови еу Ј0 радиди, а друго аренда је онда готово никаквабила. Срби су дакле сами ударили темељ шкод. Фондовимау баталајону. Фондуви сеј&ову српски општински шкодски Фоад (вегђ. Оетет<1е — 8сћи1!опс1) дакле чаето српске општине,јер онда и не беше Шваба и Маџараошптинара. Доциаје од 1852 г. кадје пашњак постао својином општинском, онда је општина давала земљу да се о ње скида интерес за шгодеки фонд , и сада има живи општинара, па нека се питају, па Ее се вндити, да ни један нвје мислво ди то иде на другу него на српску школу дакле ако је, поклон је само српској школи. Али тако је, пусти петла напраг он хоће и у собу. Кад је требало телећак вуБи Швабама и Маџарима смрдила је граница а сад им мириши граничарски фонд . Најпосле и аад би дошдо до чегз, ту би се морало рачунати не коликосад Шваба и Маџара има него кодико их је бидо, а тај рачун нвје кадар нико ни у Чуругу ни у Жабљу израдитн ва то нека се смире и оами нетерају воду на здотворску воденецу. Да није то чивутско маело и оних, који с чавутом о једном пајваау висе. Нвка се чуваЈ "у дасепајван неодсече, јер дубоко им је испод ногу ? У Стапару 5 априла. Од 600 и више по гласу „пописа" споеобне за шжолу мужке и акенске овдашае деце (од 6 12 год.) једва бп се у оба мушка разреда наћи могло до 100 правих н редовних ученика. А у женској шеоли стид ме је и вазати до 20 сдовом двадесет учепида — више нема! Давле до 200 мушке а 300 женске — свега 500 деде код живог народа у тами и у гдупости расту! Нијели ово грех веКи од вапијуТгег на небо! А (чујте!) један од местних шваба сувајџија (коловора) нре неколико дана у име осталих својнх другова лоднео је дотичној власти модбу, у којој доказује да има у месту 30 сеторо њине деце за школу снособпе, па моли да се по смислу чланка ХХХ\Ш зеиаљског наставног закона од год. 1868. А. §. 44. ошнтинанагони, да им засебну шкоду и то у своро купљеном тако званом „ипшановом квартиру" отвори и љиног учитељаиздржава. Ето, нећемо да у овој куВи седи српски учитељ — а шта Ее мо, ако узморамо у н.ој гдедати швабског? А за то старовоље неке наше — нека бар у интересу просвете свог будућег жлађаног нараштаја — нестају томе на пут Д а се ова дивна зграда што пре на цркву нрепише, за тим коЛИко јв нуждно дозида, и обе шкоде, којих нам садаље зграде аашта неваљају, у ву сместе.

Еако је сад код нас на прагу „комасација" то неказнасваки да ће придиком нсте, по смисду горепоменутог закона §. 39. при разчдававату зеааља и делењу нашњака од целог атара стотннити део земљв на школе се морат, оцепити. Приходом ове земље §. 38 осниваВе се шкод. фонд који 1е мест. вероисповедне шкоде дотле потпуно уживати, док се у месту не отвори онштинска школа па онда хуја! одмаКе по законском § 44. од тог шкод. имања (горепоменутог Фонда) основаног по споменутим §, §■ 38 и 39саразмеран део прихода годишље на иодизање и издржавање заједничке општипске школе (акоје уместубуде) морати се давати. Ал тако је — док је целокупан териториум, који до блнзу 14000 катастралнн јутара земље взноси, у шавама општинскнм преко 100 и више годнна био, и докле је општина могда какве је хтела (даваЈ 'ућа годншње само по нешто од Јарашко и пустарсве земље под закуп) за своје школе закдаде (Фондове) градати и подизатн, дотле нехте наша општина — или боље да речеи: оно неколико газда у њој — ннкад ни једне стопе земље у корист својах ро$еаих шјода под бакуп дати. А све само ва то, да њиној неситој ' марви и овца што више паше остане; јер ову т. 1. марву нредаоставља газда паор и самој деца својој — и цени је више не —деце —него свега на свету! А како ће му бати, које недај боже! ад ако узмора својом роЈеном вемљом као што горњи закон јасно каже тућннску шголу нздржавата? Е ал ко јошт о овом код нас мнеди?! П-ић. У Стр. Паланка 4. апрнда. — Како су ретки дописници из овог ведаког места, где на 4000 душа Срба бројнмо, то се лагкх ј "а, којисамвештији плугу но перу, да укратко обедежим стање, у комсе данас надазимо. Данас кад свв друге народности за свој опстанак отимљу се, ми боравимо тешки сан. Главни је задатак наш, да свим силама допрннесемо да нам нашв народае шкоде као цвет развију се, а то ћемо на овај начна постићи моћи« ако брижљвзо пазнди будемо, да нам децанашаштоуреднијешколу посећавају. Но и тога није доста. Дужни смо и у шеолу завирнути, да видимо како нам деца у наукама успевају, да ди учитељи тачно своју дужност врше, м можемо ли децу нашу свакој дичностн поверити. Има ваљда н меру намижнтау кукољу, валда баш нисмо свн незнаднце, да незнамо раздиковати добру н лошу наставу. Наагго су наммеетнашкодски одборв? валда нх тек нисмо за параду поставили. Еод нас ама бар један одборник да је кад год у шкоду завнрнуо, а хвала богу имамо досад 4 разреда, 3 мушка н 1 женски. У сва 3 мушка разреда учи се онолвко, колко у једном женском, небили ее зар могдо у најстаријој мушкоЈ' шкоди покрај оно свега 8-моро дене, још и 1У-ти разред отворитн? Мисдим, да не би шкодски одбор погрешио, ако би дотичног г. учитеља позвао, да отворн и 1Г-ти разред. Другн пут, о другом чему. 1ист вам Је мален за то ћу помало па чешће писати,