Глас народа

130

и та су век дрорешетана. Неке дуго бити и Орбин ће тамо само по томе знати да је Орбин, што је на српском спахилуку. Српству дакле није поможено, што је на те спахилуке Србин насељен. В*љало би их што прв натраг вратити. Овом приликом наможемо прећутати, какво је зло по нас Орбенаша негдашња црквена заједница са Ромачи и у данашње доба. Ту мислимо на бургијашење Романа у Панчеву, да се код Орба раздор прави, и намамљивање Срба неких, који неће парохијад да плаћају, да из црквене општине српске у романску општину пређу, бајаги тамо ке мање плаћати, Не тамо Срби браћо, ако се поносите именом српским, ако вам је и данас светиња српско негрећно косово наше, ако вас и данас тишти јаук сиротиње раје, ако су вам и данас миле гусле јаворове, те кад слепац гуслар зајада о старом јаду нашем, оно вам лете сузе од туге и жалоети, или вам попева о негдашњој лепој слави српекој, а вама се круне сузе од милина, прси вам се надимају, те ускликнете: „Теће вода куд је текла, што је реко свети Сава!" Не тамо браћо, ако вам је свето крсно име ваше. Не тамо Срби браћо, ако вам јемило дивно кодо грпеко. Не тамо браћо, ако вам је жао лепе гозбе српске, лепе славе српске, не тамо, ако хоћете да славите божић, и ускрс, као што их славише дедови ваши, не тамо, јер кад после двадесет година дође син или ћерка на гроб матери својој и закука кано кукавица, чуће вас мати, а неће вас разумети, но ће рећи: идите, ви нисте деца моја, вае није Српкиња родила, ви нисте људи, а ја сам жена, ви сте одмет, срећа вас се одметнула! Не тамо, браћо, ако се бојите клетве материне! Не тамо, ако вам је срамота да вам се рекне, да сте за чинију сочива очевину продали, ако вам је срамота, да се о вама говори, да сте таки, да сте кадри, за жуто дугме оца убити, јер то што вам се даје не вреди више него жуто дугме, а за то свога оца, српетво, из кога сте поникли, убијате. Шта ће од к^да ће вам дати више Романи. Или зар је ваша вера така, да ко вам више плати онога сте?! Хоћете ли онда, ако данас сутра општина српска ојача, а романска што мора бити, ако већа буде, на вае већи терет навали, хоћето ли се онда натраг вратити, и неће ли вас бити срамота, да као слепи миш, час сте тица час животиња. Та ако вам је жао новца — у Назарене, ко толико своју веру поштује, да неће ради

ње ни новчића да потроши, тај вере и нема ■—. у Назарене, или баш ни у какву веру; јер и Назарени, ако и неишту готов новац од. мах, данасиштупомоћу радњи, а сутра ће V новцу. Није Назаренство ништа ново. То је одмах после Христа понакло, и читава Је црква тако стајала. Служитељи олтара живили су од олтара, од онога што им народ од добре воље даде; служило се по гори и пољу, или у обичној кући. Али кад је црква намножила се, кад је хришћана све више и више бивало, онда је та кућа мала била, морала св већа зидати и ту су већ сви морали по нешто давати, плаћати. Службу је у почетку служио и ко никакве спреме није имао, а кад се друштво намножило, онда наеу тели м кога слушати, него тражише искусне у светоме нисму и служби божијој и тако постаде свештенство, које се иепочетка од олтара ранило, ади доцније, кад еу се потребе повећале, то му је мало било и отуд дођоше и данци и плаћа, па тако ће бити и са садашњи Назарени. Доћиће мало по мадо на старе стазе, Него ко неће ни кааве вере, тај може рећи, ја нећу да пдаћам, ко пак хоће веру и попа, тај их мора и пдаћати. Но да се вратимо ономе, о чему смо почели писати. Рекоемо да еу Турци помагали Бугарима да нас побугаре. Додајемо још да то и данае чине и да еу и пре и сада помагали Грцима и Цинцарима, да нае поцинцаре. То што су Турци радили, радидо се и на другој страни. Оамо утуци име српско, па је ствар свршена. Хтедоше нас крстити Илирима, хтедоше, да ее зовемо Југослазени, радише на том, да будемо Бачвани, Банаћани, Сремци, Славонци, Далматинци, Бошњаци, Шокци, Буњевци Херцегозци „Нашинци" само не Срби. Раздели, завади, па господари: али кад и то нејде, онда макар сви под једну капу дошли, макар се сви једним именом звали, али будите Хрвати, само не Срби. Каква смо ми то тако страшна звер, да је све само на нае ђипило! Но оеим неколвко одмета, „православних Хрвата," који траже маена залогаја из руке хрватске, (а кад га ова неузима, узеће га и из друге) Хрватство нам баш зато ништа или врло мало уди, јер није једна вера и ту нам вера враћа, што нам на другом месту изгуби, али само у толико, што нае чува а не што нае мложи. Не хтедосмо ни Југоелавен ни Илир бити, ади ипак пође злотворима српеког именаза