Глас народа

131

руком, да нам и у Турекој и у Хрватској и Славонији друго име намету. Србин правослввне вере зове сам еебе: Влахот. Маџари нае хтедоше кретити „Рацима" *ли осим неколико меета у Маџарској неће вико да је Рац него Србин, Као што из свега видисмо, ми Срби заиста нвмамо ее бојати својих непријатеља него евојих пријатеља. Оетаје нам, да речемо шта има нашим

непријатељима тако етрашнога у томе имену Србин? Страшна је успомена, еећање на оно, што је негда Србин био. Да је иепало злотворима за руком, да наше гуеле јаворове о стену разбију, данаше пееме народне народу из памети и срца избију, данас би се звали онако, како би који кум хтео, али овако опет: „Д ое је нама Милоша јунака Не боји се Србик од Турага."

НЕШТО ИЗ НАУКЕ 0 ВРЕМЕНУ. (Наставав.)

VI. Магла, одлаци киша и снег, Са воденим честицама што их ваздух посиеа јурећи преко свих делова наше земље, он ради ието оно, што и дах нашега дисања, који је и сам пун таких водених честица. Ваздушни елој какав. којијепун водених чеетица, чим дође у додир са хлвднијим ваздушним елојем, одмах се ваздушаете водене чеетице претварају у м&глу. Но маглзц као што смо већ рекли, нкје ништа друго до облак. Који је путовао по брдовитим пределима, могао је се врло често и еам уверити да је тако. Оздо изгледа да је врх каквога високог брега обавчјен облаком, и човек мисли да ће бог зна шта ново видети, кад се тамо попне, те да из близа поематра облак. Међутим кад се попне. он не види пред собом ништа више до саму маглу, која се може чеето видети, а да се не мора пети чак на брда. Неук, који би још мислио да је облак друго а магла друго и који би држ&о да је за време њвгова пењања облак ишчезао, оставив за еобом еамо маглу, врло ће се зачудити кад с подножија брега опет облак угледа и увери се да је горе кроз облак ишао. Од водених делића у ваздуху постаје дакле магла, или што је у ствари исто, они граде облаке, чим дођу у хладнији ваздушни сдој. Али облак још није киша. већ тек од околноети зависи, хоће ли се он претворити У кишу или не. Лако је знати каке ваља да С У те околности. Ако поред ваздушног слоја У коме је се створио облак, пређе други елој, али топал и сух, он ће посисати у се водене делиће из тога облака. Влажноме ваздуху бива тако исто као и влажном периву: т. ј. сух ваздух односи еобом влагу. Облаци се раетворе, небо се разведри, а од кише ни трага. Али, ако облачноме ваздуху појури какав ваздух још хладнији, онда ее водени

делики сгусну још јаче, од облака пост&ну еве саме еитне капљичице; ове еу капљичице тешке, па не могу да ее одрже на ваздуху, већ падају на ниже као киша. У току падања капљице расту све веће и веће, примајући на ее водене делиће из ваздуха кроз који пролазе, тако, да на земљу падају као велике водене капље, док су онда, кад су тек почеле падати, билз врло еићушне. И заиста већ на крововима кућним капље су ситнијв но кад падну на земљу, и људи су измерили, да на крову високих кућа киша пада мање за неколико палаца. Сад сваки може лако себи преетавити, на који начин постаје снег. А на име, кад се облачан ваздух сусретне са каком ваздушном струјом, која је врло хладна тада се облак почиње емрзавати, и претвара ее у врло ситно снежно паперје, које се у паду свом на ниже једнако увећава, и на земљу п»да као крЈпан снег. Опиеујући образовање сцега у ваздуху, проФееор Дове из Берлина пркча еледећи елучај, који је толико исто занимљив к&о и поучан. У Петрограду, некакав министар градио беше весеље у једној великој дворани, где је се силна госпоштина стекла На пољу је била страшна цича, каква код нае никад не бива, а у препуњеној дворани била је опет страшна врућина, какву еамо Руси поднети могу. Но на скоро и самим Русима додија врућина. Било је много душа, промаје никаке, више госпођа попада у несвест. Хтедоше да отворе прозор, али не могоше, беше ее јако замрзао, већ један ОФицир умеде се помоћи пробив прозор. — И шта би? Снег падаше у дворани. Одкуда то ? — Водеиа пара, што је гости беху издисали, лебдела је у ваздуху по висини дворане где је најтоплије било, и нагли улазак леденога ваздуха на разбијено окно, ту је пару претворио у