Глас народа

132

снег; тако је дакле у овој дворани падао снег не из неба, век из ваздуха у дворани, који је био препуњен воденом паром, На тај исти начин поетају у ваздуху циганчики и град, о чему кемо доцније потање говорити. За сад идемо да посматрамо изближе уплив ових појава на саму топлоту и хладноку, јер је и то сушта истина, да не само топлота и хладнока производе кишу и испаравање воде 3 век и обратно да бива т. ј. да киша и испаравање производе хладноку и топлоту у ваздуху. VII. Како топлота бива везана и како бива пуштена као слободна. Мало чае пок&зали емо, како топал ваздух испарава воду, и како хладнока ту пару претвара у кишу и снег, сад, кемо да покажемо како и обратно бива, т. ј. к^ко испаравање и киша производз топлоту и хладноку. И ако су с овим, што хокемо сад да докажемо, у науци на чисто, опет није баш лака ствар то обј&снити, због чега и векина баш образованих људи, који су доста и читали о „везаној и одрешеној" топлоти, има о томе сасвим погрешне појмове. Да би што јасније преставили ово што смо наумили да кажемо, морамо узети примере из облчног живота, а у једно и читаоце замолити, да нам и сами притеку у помок са својим размишљањем. Оваки зна како се вари вода. Настави се хладна вода над ватру, ватра даје своју топлоту хладној води, тако, да она бива све топлија и топлија. Куд се дева дакле топлота ватре? Њу прима хладна вода; вода дакле гута у неколико топлоту у се. А шта ке бити кад се скине с ватре та врела вода? Сваки зна да она бива све хладнија. Куд се дева топлота? Вода пушта из себетоплоту. Сваки сад јасно увиђа, да је вода гутала топлоту док је на ватри стајала, и да је пу-

шта из себе чим се скине с ватре и остави на хладније место. Ала шта ке бити с водом, ако је оставимо на ватри једнако да гута топлоту? Шта ке бити од котла воде, ако он узавре на ватри, и ми га никако не скидамо? Гута ли вода у њему још једнако топлоту? Испитивањем увидело је се, да то не бива. Кад топломер замочимо у кључалу воду он се пење до 100 степена али даље не, међутим зна се, да вода непрестано кључа и да је у котлу бива све мање. Домакице кажу: вода увире! Но у самој ствари вода извире из котла, јер кад се мало само пажње обрати, види се, да се вода у кључању једнако претвара у пару, која се пење из котла на више и по ваздуху шири. — А куд оде топлота, што је вода гутала непрестано? Топлота се пење с паром у вис, и плива с паром по ваздуху, или боље реки, топлоту је сад пара прогутала, што је то исто што и ово: топлота ја везана у воденој пари. Отуда је истина кад се каже: дасевода п ретвори у пару, мора се трошити топлот1. Сад дакле знамо, где је топлота: везана је у пари воденој. А може ли топлота бити опет одрешена, слободна? Без сумње да може; и вредна домакица. којој није зазор стати уз огњиште. могла је се о томе доеад увврити, и ако о томе још није никад размашљала. Кад дакле домакица случајно пређе руком преко какога суда у коме вода кључа, и то баш онуда куд пара куља, опазике како јој се рука на мах овлажи али у исти мах и појаче опари. Одкуда то? — Рукаје постала влажна од паре, која је се опет претворила у воду, кад је дошла у додир с хладнијом руком; али у истоме тренутку пара је руци дала и евоју топлоту, и опржила је. Кад се дакле пара у води претвара, она из себе прогута ту топлоту, т. ј. везана топлота постаје опет одрешена!, слободна.

Б Е А Е Ш К Е.

Шта да радимо да нам кокоши носе шго више јаја? Кад сеузме у рачун кодико се којошијих јаја сваи дан потроши само на стијаци, једне варошн н кад се погледа на цену тога производа, онда је лако појимити, за што је вредно старати се за начин, зсахо Бемо од нашнх хокошију што више Јаја за исто време добити. Први усдсв за што обн-

латвје ношење јаја јесте: не држимо кокоши, које с/ старвје4г.Ео5ош, за свовреме свога живота, можеда снеееб—600 јаја, у средњу руву узевши. Стога, која жокош у првам годннама свога жавота носи приљежно, та Бе доцније, иди престати да носи, или Бе слабије носити. Зато смо и ревли, да не треба држати старије Јохоши од 4 годиие.