Глас народа

140

11 кад се узме на велико, тако и јесте: све стоји до Божије воље — ако Бог да родиТхе, ако неда неће. 0 томе су се зенљоделци најбоље осведочили, Но онет нека земљоделац не мисли, да је свршио свој носао, кад је семе у земљу смирио, јер сад тек долази брига, како Ееш усев од непогоде и душмана његових сачувати? Није човек тако нејачак, да неби могао опасности, што му усеву прете уклонити. Зато немој скрстити руке, као очајник, па све оставити на Бога, јер он вели: помози си, па Ву ти и ја помоБи! Човек се неможе тући са непогодом и неродицом, ал може се толико довити, да душмана, који оће усев да му потре за раније ослаби. Дакле колко толико може усев од штете сачувати и за богатију жетву снремити. Новија је наука и то пронашла, на ако наши стари нису ништа од тога знали, те се нису ни користити могли; зашто ми сад да се не помажемо ? Неродица и млоги душман наших усева долази од животиље, која о растињи живи. Тако је дао Бог, да се животиње у усевима нашим легу и њима, да се ране. Ал Бог неће, да људи номру од глади а оне да се мложе. Зато ти човече гледај за собом, па им не дај ма да не превладају. Међу животињама особито шкоде усевима тако звани зарежњаци — инсекти — и црви; то су: бубе лептирови, гусенице и сијасет животињица, што се у усеву легу. Учењаци тражили су те животиње, гледали какве су. од куд живе, како се легу; па су нанисали књиге о њима. На тај начин су они тако рећи изшпиопирали те наше душмане, те се сад зна, како им се може досадити? Још док је било пусте земље није ни тога гада толико било. Ал како се земље на све стране разораше и засејаше, то је и њима више ране и поља снремљено, да се множити могу. II што људи више земље обрађују и засевају тим је више њих на овоме свету. Па како се пусти брзо и млого легубисве опустили; ал је добар Бог те им неда области. он се стара да се и тамане. Тако је он нустио неке зољеве (Ихнајмони 8сћ1ир\уевреп), кои избуше чауре и љуске од куд се они шкодљиви зарежњаци легу, те у њих снесу своја јајца и тако их тамане. Ти зољеви почине чуда од зарежњака, за неколико дана нотамане на милион милиона тога гада. Осим те Феле зољева има још млого других животиња, које је нрирода дала, даво, јују на непријатеље усева. Кад дакле земљеделац буде готов са сејањем, нека му то буде прва брига* како ће овима чуварима, које Бог намешта и плаћа склоништа дати? Таки је чувар на нрвом месту кртина, коју људи за нра Бога гоне и убијају. А кртина не чини штете од усева, она не једе усев већ оне црвиће што усев тамане.

За тим долази јеж, тај гомилом тамани гадове. Ту је и слепи миш, кои живи о самим лептирицама, што ноћу лете и млоге шкодљиве гусенице легу. ЈГасица живи од мишева и пацова. Даље су нам и жабе. корњаче и гуштерови корисне животиње, те и њих ваља на миру оставити. Има још и нека врста мишева (8р1гшаи8) кои се разликују од обичних шкодљивих пољских мишева тиме, што не потиру усев већ зарежњаке и гад. Сваки кои буде имао прилике, нека мотри на те животиње, како и од чега живе, па ће сам увидити, колко су од користи. Оне обично траже зарежњаке по рупама и пукотинама у земљи зидинама и по дрвима. Да споменемо још мраве, пољске стенице и паукове, кош су тако исто од користи, јер тамане оне гадове. Најпосле од тица има још највреднијих чувара и добротвора усевима. Млоге тице живе одсамих зарежњака иеру тима су ове: детлић, кукавица, црвендаћ, ласта и друге тице понајвише невачице. Има их које не живе од самих зарежњака, ал док ране младе утамане сијасет гадова. Овамо спадају сенице, чавке, чворци, врапци, Финке а особито пољска врана. Кои земљеделац није њу видио, кад за плугом иде. И шта ради? У стомакуједневраненашло се 45 само црвића осим других зарежњака. Земљеделац сачуваће свој усев најбоље, кад тим тицама даде скровишта. Свуд по Енглеској налазе се на увратинама заса^ена дрва појединце ил у гомили, која особито тици служи, да се гњизди. Додуше земљедељцу је не угодно нодизање дрва на њиви ал кад помисли каква би била корист отуд но усев онда нека не разгађа. Осим тога ова су дрва на лепоту лепа видити; а слатко је у њином ладу нанринеци одморити се. Добро би било по њиви овде онде мотке са пречагом горе побости на које би вране чавке и друге тице седати и њиву боље разгледати могле. Особито у године, кад мишеви нагрну ваља то чинити. Сваки се може сам осведочити, како тице онде непрестано седе, вребају и на мишеве залећу се. За ситну тицу добро је но обалама жбунове засађивати, да се гњизди тамо. Учитељима и онштинским старешинама препоручује се, да што строжије раскалашној деци забране дирати у она гњизда и тичице плашити. Зими, кад дебео снег све покрије и нагони ове бедне тичице, да гомилама гладне и озебле потраже у селима, варошима и љуцким становима себи станка, нетреба их гонити и одбијатн већ гостински примати и наранити, оне ће то на лето стоструко платити. Још нека се земљеделац стара, да му њива снажан, здрав усев нонесе, јер таки усев неће се лако подати црвима, ма да га и нагризу; онај слабији и кржљавијн не само што пре иодлегне и угине, него и гад на њега волије ићи него на снажан и здрав. Зато је нужно одабрати најбоље зрно за се^ јање, а не ма какво; свака врста ране да добије земљу, која јој годи; њива нека је ваљано урађена