Глас народа

ВРОЈ 19.

У НОВОМЕ САДУ, 9. МАЈА 1875.

ГОДИНА V.

Издази сваке седмиде к а читавом табаку. Претплата. огласи и до гтиси гааљу се уредништв у „Гл. Народа у Н. Сад.

ГЛАС

Цена је листу: па годину 4 Фор на по године ... 2 н на три месеца . 1 „ * за Србију годишње 5 „

ЛИСТ ЗА НАРОДНЕ СТВАРИ, ПРИВРЕДУ, ПОУКУ И ЗАБАБУ.

ЛХ ОГЛАСЕ ТТЈГАТјД СЕ 5 НОВ. ОД СВАКЕ ВРСТЕ И 30 НОВЧ. ЗА ЖИГ СВАКИ ПУТ, ЦЕНЕ СУ ЗНАТНО НИЖЕ ЗА ОНЕ ОГЛАСЕ, КОЈИ ШТО ЧЕШВЕ ИЛИ У ШТО ВЕКЕМ ОБИМУ ИЗЛАЗЕ У ОВОМ ЛИСТУ.

КАЕО БИ СЕ ПОМОГЛО НАШИМ ЗАНАТЖЈАМА?

У Новом Саду постоји од вишегодина занатлијска задруга. Таких задруга има и у другим варошима. Цел је задругама напредак занатима. Но како стојимо са тим напредком ? Нећемо да нам се рекне, да сваки час потежемореч: што је наше тоје лоше. реЕићемо нросто наши занати стоје као и у другог света, а задруге занатлијске српске, као и немачке ит, д. Брдељ је благословен бројем занатлија, тамо је пуно занатлијских задруга и ево сами тамошњи Немци кажу да су њихове задруге понајвише или баш сасвим леста за забаву. Живота права, вољна рада око нанретка друштвена тамо нема. Тек у последње време нокренули су се Немци занатлије и занатлијска задруга у Сибињу стала је за тим да дозна шта смета занатима. Она је тога ради заискала од свију занатлијских задруга, одпоједииих вештих занатлија ис друге стране, да кажу шта мисде, штасмета занату и како би му се помогло. Те исказе, саставилаје сибињска занатлијска задруга у 11 тачака и ми ћемо их у овоме листу навести и претрести. Прва тачки вели да занатима сметају »многи вашари, који су у носледње време као нечурке изникли", То што је у Ердељу, то је и код нас. Вашари се траже сада веЕ не ради потребе, колико да се вади цик, да се једно село другима Фалити може: ја имам вашара ти немаш. Вашари су били кадгод добро по народ, који купује, а сад су зло и по њега и по оног, који нродаје. Вашари су некада с тога уведени, што су тада цунФтоии, цехови и трговачке гремије могле своју робу продавати како су онихтели јер није било натицања. Мајстор, који јеу цеху смео је само радити, па ако нећеш од њега купити на другом месту не ножеш. За то 1е онда вашар добар био, онда се више мајстора искупило па се натицало, ко Ее јеФтиније. Оада када је сваки Еаво мајстор, када се не пита Де си учио него вреди ли то што, што си изр&дио, сада када у сваком сеонету има дуНана са робом и ситнаријом, сада де свако место скоро има своју пиЈ^^у, сада де тако рећи можеш на сваком Ношку паза Р правити, сада су чести вашари убијство и по к Упце и по продавце. Занатлија чује да је вашар,

нада га наговори да иде, оде, и кад се врати, а он ни толико зарадио није, да кола плати. Вашара има толико да у околини једнога места тако рећи свакене^еље поједан вашар има, пакамо још пијаце и славе. Прошле недеље купио је наш сељак што му треба за кућу, али вашар је ето баш у селу до његовога, нема ни по сахата па зашто да нејде, наре ма каква изговора, <1>али му једна мотика, жени једна марама, то кошта педесет новчића и он оде и изгуби дан, који га кошта са женом и колма пет Форината. Занатлију није помогао а себи је штету направио. Него ко добро пролази на тим вашарима? Бирцузи. Онде је добро каже се де се свира и пева, а је ли ко видио, даје когод под шатром трговачком или занатлијском запевао? Није, алиакоинн.је видио да ко плаче, али је могао видити, де су у много га занатлије очи пуне, као што је нун низак облак, или ако и ненада киша подмногом асуром занатлијском а оно грми, па и пуца често. Пуцају леђа шегртова који се лако замери мајстору озлојећеном због хрђавог пазара. Та није ни чудо, сам себе бије но памети, што дође, те у дрту оде и сам да се разгали и потроши и оно што је заслужио. И коме и опет боље него бирташу, а како бнрташи арендатору плаћају, то тек овај пева на вашару. Ови арендатори су и узрок што толико вашара има. Не иита се је ли вашар добро по народ, него да се повећа само доходак општински, која добије ираво да вагаар држи. Кад би се укинуло то да се оиштини за точење пића и сечу меса и т. д. плаћа онда би гомилама вашари престали и остали би само они, који су од праве иотребе, те су од користи купцу и продавцу. Друга тачка каже, да занат убија „големи иорез." Истина је, да је према земљи на занат голем порез ударен, али на сабору у Пешти тамо су већином спахије и богаташи, који су сву земљу заватили но ми смо криви, који их бирамо и тамо шиљемо. За што да на сабору и занатлија нема. Од њих четир стотине на сабору три стотине ћуте на то би могле и занатлије и само би онда устале, кад се хоће већи порез на њих да навали, као што и ти „немци" проговоре, кад се на њих већи данак меће,