Глас народа

146

Трећа је тачка, у којој се занатлије туженасол дачнну, те веле не могу да се ученици занатлијски због тога ваљано изуче, но то не може другојачије да буде, солдачина је за сада добро распоређена свако мора солдат бати, па кад је солдат пази се како би што мање солдатовао ту се често допуст даје, одпушта се и пре В године, допушта се дабуде једногодишњи својевољац и т. д. Четврта је вели се сметња напредку заната „хр-

ђаве жетве последњих година." Еад паор иема ни мајстор нема, то је сушта истина, Јер наше занатлије оне су особито сада, како су и трговци постали мајстори, те цииела можеш у трговца купити, а кад год је тражити у трговца ципела значило, тражити иа крушки грожђа, упућени само на паоре и себи равне, пошто они који држе себе за нешто више, купују ствари које долазе од горе. Но ту човек није кадар ништа учинити, то стоји до божије воље. (Наставиће се.) * :•

НЕШТО ИЗ НАУКЕ 0 ВРЕМЕНУ.

I Наш положај ирема нромењљивости врем е н а. Гледали смо досад да преставимо коликоје могуће јасније, зашто је код нас време тако непостојано, да се не може нанред израчунати. То долази отуда, што топлија ваздушна стру а, којагоре јури од полутара обрту, у нашим пределима не тече више онако високо над хладном струјом, веЕ се снушта и тече поред ње или се с њом судара. Ту врло често настаје борба између хладније и топлије струје, У лето, таке се борбе дешавају понајчегаће. Небо је чегаће ведро, сунце сија јасно какосамоможе бити, иу хладовини опоравља нас тих и свеж иоветарац, који одржава небо ведро и чисто, и неда никаком облачку да се на њему појави. Тада на једанпут настане мајнна, нема дакле ветра. Остда богме и ухладу осеђамо тешку врућину. Дрва стоје право као свећа, ни листић се на њима не креће. Та савршена тишина, та мајина постаје све досаднија и несноснија. Тада се обично говори о варљивоме миру, што претходи олуји, и сваки гледа да је сиреман дочека, — и заиста, не потраје дуго, а већ се нодигне противан ветар, нрашина по улицама врти се у вихору, издиже у висину и прави читаве облаке. На један пут ето облака, дрва се стресају, лишће трепери и шушти, и ирено што се човек и не нада ето холу1е и жестоке кише, која врелу земљу брзо разхлади. Одкуд дође та непогода, и одкуда она мајина која јој предхораше, и онај вихор који затим би? Све то дође отуд, што су се у нашем пределу сусреле две ваздушне струје, које су дуго облазиле једна другу. У тај мах навале оне једна на другу с једнаком снагом, тако, да се донекле држе у шкрипу међу собом, и тада се појављује она тишина или мајина. Али та равнотежа не траје дуго; једна или друга струја најпосле надвлада, оне јуре једна преко друге, терају прашину у ковитлац и дрва крећу из корена. Хладна ваздушна струја гради облаке из водене паре топлије струје, а иосле их претвара у кишу. Еиша на једанпут ослобођава тонлоту, којом приликом следују електрички иојави, муње с грмљавином и громовима. И така непогода траје дотле,

док једна или друга страна не задобије победу, за чим обично иде постојаннје време. Осим ових сударајућих се ваздушних струја, које долазе с југа и са севера, има још нешто са чега је врме у нашим нределима непостојано а на име то, што је наше суседство на истоку и на западу сасвим различних и противних особина. На истоку нам је грдна сувоземна просторија азијска; на западу опет велика водена иустиња, Атлански океан с отокама, средиземним и јадранским морем. Ми знамо већ, да је онај ваздух иун водене паре, који прелази преко воде, докје онај ваздух сразмерно сух који нрелази преко безводних предела. Влажан ваздух има доста топлоте у себи, сухи је напротив хладан, и ваздух, тежећи за равнотежом гледа да се изравна. А како ми живимо некако у средини, то код нас долази час један, час други, па је с тога врло тешко одређивати време у напред. "VI. Тешкоћа и могућност иредсказивања времена. Ночем смо сад изложили стална правила за време и почем смо иоказали, како је тешко у нашој страни света то време прорачунати напред, хоћемо сад мало из ближе да познамо те тешкоће, а у исто доба да кажемо и лажне путове, којима је се досад ишло у испитивању у науци о времену. Тешкоћа за израчунавање времена у извесноме месту лежи у томе, што се време никад опде не појављује, где му је и постанак, Тако на прилику. јутрошње време каке вароши није следство стања, у коме је данас ваздух те вароши, јер се ваздух ненрестано креће и у струјама јури преко вароша. села и пространих земаља. Ми немамо никакво поуздано средство да сазнамо, одкуда Бе сутра ветар духнути. Ми знамо само то, да у исти мах јуре којекуда ваздушне струје на све стране. Од обрта хладна ваздушна струја, од полутара пак топла, од мора са запада влажна, а са азијске сухочесине просторије од истока суха. У један исти мах непрестано раде, и зависе од околности које су од нас овде врло далеко. Кад би хтели из данашњега времена каквога места, да закључимо како ће сутрашње бити, ваљало