Глас народа

152

чиике краљеве, те их и ови ноеише и на врату и као зарукавље, и шта више преко чизаиа чак до колена. Најснупље су аленчонске чипке. Једна плетарица за недељу дана, каднадан 12 сахата радс једва треНину цола направи. Свако парче мора проИи кроз 12 руку. Конац за те чипке преде се у подрумима, те је увек влазкан и некида се тако. Преље се више ослањају при томе паучном предиву на своје прсти него на очи. (Тиса) је тако надошла, да је бојати се велика зла, усевипокрај долме уз Тасу сви су веЕ у водн. (Немац и хришћан намесник у Африци.) Неког научењака Нахтигала поставио је шисирски вицекраљ за нааесника провинције Дарвур, коју је овај последњи освојио. Дарфур је државл у поду велика као Мталија, има пет милиона становника. Сав се свет чуди одкуд да Турчин хришЕана за свога доглавника узима. (Само ако је мађареки, можеш проЋи.) Једним славенским новинама иишу, да на Сисачкој жељечници нису хтеди примити марву на ватрена кола, што није маџарске пасоше имала. Тако исто нису стакло из Звечева у Славонији кроз Маџарску пропустили, што сведочба, да онде одакле је с акло куге нема, није маџарски написана била. (У купатилу Липику) има аа сад још мадо гостију, али су издалека чак из Рвге из Русије из Беча и т. д. Купатило напредује но још Бе боље док се сагради пут од Бедастина у Кукуљевац и Сава са Дравом свеже, што је Модикари обеВао, да Не скорим бити. (Руски бродови парни) пловиЕе скорим од места де утиче Судина у Дунав до Београда. (Двадесет и један милион Форината) мање има Угарска доходка него издатка за ову годину. Да се то нодмири мора се или нов намет или нов зајам дића, а и зајам Не доцније бити намет на вилајет. (Намесник Рсдић) добио је велики крст леополдовог ордена. (Генерал јовановиЋ) постао је бароном. (У православну веру у Русији) прешло је до сада 225.796 душа из унијатске вере. (Француска има сувишка!) Доходак државе Француске износи за 1876 г. 2569 мииона Франака а издатак 2578 милиона Франака. Дреткчв дакде 4 мил. Франака. Француска која је по- | сдедњих година пдатила 5 хиљада милиона ратна трошка још сувишка има, а Угарска има 21 мидион мањка. (Четрдесет и три окружна суда у Угарској) укидаЈу се. (Грдосија риба.) Године 1872 16 априда бдизу Реке (Флјуме) код Прелуке у мору улове тако грднога кита (Хајвиш) каквог непамте људи. У стомаку му наЈЈоше осим гомиле мавих риба 1. овцу, једног дедФина (рибу) од 3 центе 50 Фуната и једпог матроза са царских ла!)а, онако цак унд нак, с авинама и цокудама. Неки доктор Гануал дошао је па је намазао ту рибу нечим, те је остала онака каква је била. Оно месо, оне кости, они бркови, она пераја. Риба та има 370зуба у двареда, зуби су као тестера каква. Дугачка је 16 стопа, Неки Хоровиц из Беча, купио је то чудовиште и проноси га по свету. Ових дана био је у Новоме Саду. Тако као горе описују ту рибу они, који ју по свету носе и ноказују сведочбу неку, но ми би поред те сведочбе рекли, да је то светска даж, јер од куда Ее матроз доЕи читав устомак, кад у кита јониног у хајфиша је грло тако мало, да једва најситније животиње туда проЕи могу. Ми за то нисмо то чудо ни гледали него смо се чудили онима који га гледају.

ЈАВНА ЗАХВАЛА. НеЕе бити досадно поштованим читаоцима прегдедати и ове ј ретке (врсте) којима .ја топду благодарност ивјављујем овд. становнику Милошу ДукиЕу, коти је тако добар био те ми је нозајмио без камате неколико Форината, те нисам са мојом по-

родицом гладовао бдагихдана ускршњих. и што моја деца ниеу морала боса иЕи. Истина да се ово не ретко појављује код до* брих људи, али ја ово износим на јавност стога, што је тај добар брат примио од свога сродника строг укор за то што ми је исти то учинио, назвавшига као и мене свакојаким. Исти је чдан црк. општине а одборник шк. одбора и политичне ошптине, Он који би требао да наетоји, да учитељ своју плату прими, грди јавно поштене и милостиве људе, а учитељ треба за два месеца плату да прими, — ваљда би хтео да учитељ скапава од глади са својом породицом?! Немилостиви човече шта ти учиних? — За то ради тога човека и других њему равних ускоравам добром брат Милошу јавно захвадити нек чује цео читалачки свет, шта све с учитељем српсгим бива. У Лединци па Томину Недељу 1875. Петар Миросављевић учитељ. За ствари под овом рубриком не одговара уредништво У.)

ЕЊИЖЕВНОСТ,

Ново издаие I. II. и III. књиге „СРПСКИЈЕК НАРОДНИЈЕХ ПЈЕСАМА" које је скупио и на свијет издао Вук СтеФ. Караџић. Дајем овијем на знање да је II. Књига, садржавајуЕи „ју. начке вјесме најстаријег времена", из штамне на свијет изишла, Уједно јављам да је рок пренумерације на еве три књиге овијех пјесама усљијед многобројног захтевања продужен до 1 Августа т. г. тако да сваки може себи још до тога рока набавити књигу по пренумерантску цијену од .2 Фор. а уз то и пренумерирати се ва I. и III. књигу обје заједно са 3 Фор., а на сваку књигу посебно са 2 ф. Аустр. вредн. У Бечу 16. рприла 1875. АНА удовица Вука СтеФ. Караџића. Бапс181:га58е Магоккапегааззе Нго 3 ш Шеп.

Р Е Д II Д 0 В И Д Б Е. ПУТНИЧКИХ ПАРОБРОДА ИЗ НОВ. САДА ОД 12. МАРТА 1875. У Земун и Београд; уторником и петком после 7 сатк у јутро. У Тител Земун, Београд и Оршаву: уторком и петом око поноЕи. У Пешту : понедељником и петком у 6 сати у јутро, а недељом, средом четвртком и суботом после пода 11 сати пре подне. Долазак лађи у Н. Скд : Из Иеште уторником, четвртком, нетком ж недељом у 7 сати у јутро, а уторком и петком око поноЕи. Из Земуна средом, и суботом у пола 11 сати преподне. Из Оршаве: понеделником, и петком око 1 сата у јутро, У Новом Саду 12. марта 1875.

0 Г Л А с. А ТбЋ/Т ЕОме т Р е ® а на непокретна добра по 6% под вајбоОАЈши љим условијажа, нека ес обрати еамо једном коресподенц-картом на „Оиштв иромехни завод у Сентомо ш> . (8г. Татаа.)

3.1АОНИК „ЗАДРУГА ЗА ОРПОКУ НЛРОДНУ ШТАМПАРИЈУ." — УРЕДНИЕ II«НТ« 1!п|((>ВОћ. Српска пародна задружна штампарија у Новоа Саду 1875. год.