Глас народа

159

ЈЕДАН ГЛАС ИЗ ТАВНИЦЕ. од попа Л.

Са узвишеног једног места, један м<Фу њима. кога «у окружаваде потчињене старешине гато отврднуше већ у раду пдкденоме, казиваше гомили сво ; е заповести. Он подеди гомилу на двоје једни ваља да се јављају у сред бела дана, а други да се докрадају тајно на јавна места, па и до тајана, свуда светих, преко прага куВњега; и њима се препоручи да сложно раде, да се налазе један другом на невољи, да се узајамно помажу. Нешто одвратно, као смех зла и греха, играше по уснама онога, гато га ћутеВки опкољаваше све те згадије људске. Онима, што је требало да се шуњају по мраку, он рече: Ево чему Ее те се ви клањати: Лажи, кривоклетви, лицемерству, покварености. Ви ће те растирати свуда сумњу, неповерење. Гдешто ви ћете успављи. вати, давам намера боље за руком испадне простоту што радо верује. Ви ћете варати, и ви ћете издавати. Ви ћете тражити у свакоме срцу ону клицу злога, на којој можете калемити, па за пристојну цену, вп ћете калемити свакоме оно за што је најбољи. Радите и поступајте вегато, привлачите, примамљујте и запетљавајте, не обзирући се на посље-

дице док не догоните дотле да повратка не може бити. А нужда, крајња нужда, користите се њом, она ће вам силно на руци бити. Ви ће те говорити глади: пробај ми овога, онога.па ако нехтене, ви онда покажите оцугроб како зија,који чека да прима у себе његову жену, његову децу, и учините дањихова писка од^екне у његовом уху. Ви ћетеразапињативагаемреже пред стопама људи неокаљаних, ви ћете им подметати ствари, на које они никад ни сневали нису, вн ћете их нагонитина опасне стазе, а ако вам опет не испадне за руком. онда. добро ме разумите, вићете створити оно гато није. Идите. И он им баци пустога злата, које они грамзиво купише. Другима рече: Вићетесе клањатинасиљу п угрози. Ви ћете злостављати слабе. сиромахе, вићетеих доводитидо очајањасвојимгонењем, ви ћетеим истрзати изруку комадлебаштосуга својимзнојемзатопили, ако слепо не раде оно што ви хоћете и захтевате од њих да раде. Нека се повинују у немој послушности животској. Нека мисле као ми, или нека иш.-ако нигата не мисле, иначе нека пате свако-ако за бунтовничку мисао. (Продужиће се.)

Ш Т А В II В А П 0 С В Е Т У. — У Млетке, оне исте де је пре жратког времена аустријски цар најсвечаније дочекан приспео је 4. о. ш. пруски принц насљедник са женом те му је давана сјајна бакљада уз грднудемонстрацију. Музика је свирала, пруску химну. Председник министарства та.тијанеког дотпао јеуМлетке да поздрави принца. — Пут цара аустријског свакојако тумаче: Једни вели, да је цар тога ради путовао да задобије Далматинце за оно време када Аустрија буде ударала на Турску, те Аустрија све Турске земље па и Србију да себи присвоји, други да их приволе да иристапу на законе војиичке. — Кнез српски путује по оним крајевима Србије, одакле су бшга посланици на скупштини, који се нисусвладом слагам. — У Петрограду био је Маринови! бивши председник миНистар у Србији Србијанци, веле, да је због женидбе кнежеве ишао, а новине немачке, да се увер*, кога би волио руски цар Да буде глава свима Србима њега илп кнеза Николу. Цар је одговорио да Ке се то онда знати, кад Турци буду нотучени. — Романскн посланик Бабеш на уг. сабору нитао министра Тнсу да ли му је познато, да су власти у земљи тако хрТјаве, Да се говори да се у Маџарској правда за новце купује. Министров одговор није задовољио нитача. — Жупанија бачка режилаје да се тужба против солгабирова жабаљског НиколиВа овоме пошље, да он на н>у одговори. — На питање Лазе ЕостиКа на угарском сабору зна лп мибкстар Тиса за покор, што га је солгабиров жабаљски у рур-

5еву учинио, одговорио је нсти, да зна и да солгабиров има право. — Владичански предлог приспео је влади у Нешту. Једногласно одбацују енархијске скупштине. — Синод се јуче састао. — Еомесар Хубер 12. о. м. приспео у Еарловце. — Сабор Хрватски састао се 14 о. м. крај му је о. јуна. — Устројство саборско потврЈено је, осим оног дела, што говори о избору Митрополита. Сабор Ке имати да избере сталан одбор, да саслуша синодске иредлоге и носде 14 дана да се разиђе. Одре^ује му се лекција као Тјаку каквом у Еарловачкој богословији, одавде довде. НеЕе смети ни словцапроменути као и богослов! — Да није цар руски дошао у Берлин веГј би првих дана месеца јуна букнуо рат између Пруске и Фра.нцуске Руски цар данас командира. — У Хрватској су наименовани чиновници и судски и они од унраве. Срби су бачени чак за божија леђа у Хрватску а Хрвати утутнути у Срем. — Хрвати су ради да овлазду Далмациом а тим путем уз Аустрију и српским земљама у Турслој. Они дакле све Србе који живе ван Србије зову Хрватима да докажу, да је све вихово. радима Србмг на великој школи у Загребу недопуштају да се зову Србн. — У Босни загрдило. Тамо је дотле дошло, да немаре ма под Аустрију подпадали само да се Турчина опросте.