Глас народа

160

— Далматински сабор отворен 7, о. м. — Угарски сабор затворен 12. о. м. — 10. марта МидетиК питао министра Тиеу зашто недопушта, да се друштва зову „народпа" и том му је приликом рекао, да се Срби не боје претње маџарске, и додао, да жели! да жад споља наиђу опасности да то не буде дан за разрачунававе. Тиса одговорио блажије негоиваче, алиипак оставља све но старом. Народносни посланици закључили су 9 о. м. ?а опет устаку против владе, јер и ова ништа добра народностима не обеИава. — На место министра Банханза, који је уплетен у пргдес Офенхајмов, дошао је министар Хлумецки. — Романи у Колошвару закључили, да не бирају носланике на сабор угарски: — Цар нашнеВеиЕи у Галицију, као што се о томе писало.

РАЗЛИЧНОСТИ. (Иснравка.) У прошломбр.деје говор очудноватој риби помели смо се у имену, те је побијано што је о киту наведено, јер кит заиста има мало грло, али хајФиш нијекит него морски кучак и о њему стоји оно, што је у поменутој белешци горе речено. (Др МандиЂ) неЕе се дати бирати за посланика на угарски сабор. (Земљеделска шкода на Даниловом граду у Црној-Гори) отворена је 14. о. м. (Знаменит поздрав). Старина Бокељ кнез М. РадовичиН ноздравио јецара на Драгаљу овако: „Наш славни и ведики Наператоре! Еад је Бог подарио, те сте Ви наступили да окренете Ваше очи и превидите наше јадно стање, да прегледате ове наше крваве гдавице и додине, око којих су сиротни Бокељи своју крв ирољевали, борећи се са опЕим крвницима турнима. који су памдодијалн били, ми себе за среЕне држимо. Бокељи су вазда бољи и узданији били од ма које друге војске, а Вама вазда вјерни; те бранили Ваше границе и своја огњишта. Имамо доста наше браЕе у Босни и Ерцеговани, пак их немило бију и даве Турци као што су и иас давили, докле се нијесмо силом оружја и јуначким мишицаша отели и Ваш св. Престол нригрлшш. Просим Милостиви Царе! Ви сте могуЕи и јаки, помозите им и нама допуштите Бокељима, да нм у помоЕ притечемо. Дај нам добра оружја, а наше су мишице увјек еправне, за славу Твоје Еруне а аа избављење иаше страдајуЕе браЕе, јуначку борбу, взтрајати. Живио и добро нам дошо!" КЊИЖЕВНА ВЕОТ.

Изашда је из штамне шеста свеека

СРБАДИЈЕ

са овим садржајем: Т с к с т: „Трпен снасен". Роман у три књиге од Јаше НгњатовиЕа. (Друга књига, нродужење.) — „Сирота БанаЕанка" од 'ђуре ЈакшиЕа. (Продужење.) — Вереница. Црта т народног агивота, од Мила. (Свршетак) — .Манастири и цркве у Херцеговини". Написао Вук ВрчевиЕ. (Продужење.) — „Нови срнски сребрни новци." — „Микд Анђело Буонароти". (Свршетак) — „Карловац". — „Сережанскж обербаша". — „Руека сељачка куЕа и мисирсна зграда на светсвој изложби у Бечу", — „Сдика из Итадије. — На Дунаву од Пасаве до Беча. — Библиографија.

Слике. Карлован — Сережански обербаша. — Рускасељачка куЕа на светској изложби у Бечу. — Мисирска зграда насвет-. ској изложби у Бечу. —- Слике из Итадије: Улазак у нлаву пеЕину на острву Капри. — Петрова црква у Риму. — Нови српски сребрни новци. — На Дунаву од Пасаве до Беча Свеске које су до сад изашле, могу се још добити. Цена је дисту на годину 6 ®р. а. вр. или 72. гр. ч на по године 3 ф. или 36 гр. ч. а на четврт године 1 ®ор. 50 нов. или 18 гр ч, Претплату из Аусгро-Угарске прима администрација„6рбадије"(А(1гтш81га(;шп (Зег „8Ла(3]ја", ЛУгеп III. 1Јпдаг§'аз8е Кг. 2. а из Србије књижара Велимира ВаложиЕа. Претплатници на по године добијају одмах премију „Устанак таковски год. 1815", чим пошљу претплату за дррго по године и 1 <[>ор. или 12 гр, ч. за слику. КЊИЖЕВНН позив. Има веЕ томе нетнајест година, да не штедеЕи труда ни трошка дадох се на сакупљање народних пјееама те божијом помоЕу дотерах веЕ до нреко двеета не изданих! Напосе пак сакупих близу стотине што врло растркано изданих а што никад јоштер не изданих о нашем народном заточнику „Марку КраљевиЕу" и то натвжше по Приморју Макарском и по обдижњим котарима, који су свеђер обидата неизцрпљена руда нашег народног несмотварања. То благв нонеше наши босанскн ускоци, кад се приморју утекоше и верно нас пасу до данас предаде и изчува. Прекдани обратих се путем новина на све родољубе о*. собито жуннике, знанце и пријатеље да ме у мучном и замашном нодхвату помогну јер сам рад изаЕи што подну^ нија. Узаман чеках на сураднике ипомогаче! ни цигда. пјесма не умножи тим нутем моје сбирке, која ме^утим евеГјер расте. БраЕо и родољуби! Немојте се обзирати на личностмоју роду ненознату, него се обзирајте на моје угодно и народно дјело. Теби младежи словинској а напосе далматинској особито обраЕам ове моје речи, на млађих свет остаје, од тебе више него из садашњег нараштаја народ изчекива своје нренорођење. Другим Еу путем обелоданити и именик Маркове сбирке. а и друге моје, нека се знаде на коју смо. И варијанте врло су користне. — Име Ее се сваког сурадника, ако се нађе тискати над посланом песмом. Бијах се обратио својом лањском „Раеправом о народним песмама" и на наше књижевне заводе — академију — учено друштво — Матице — норади пјесме а рад сам да дедо изаТје обим сдовима. Сада се онет на њи обраЕам мол-. бом, да ми номогну збирке у свет турити на корист рода ж знаности, Ја коржст целу из продаје н>има ноклавам а. остављам на добру вољу, да ми даду новчану полоЕ за даљне будуЕе радње роду на корист и джку. ОбраЕам се напокон ж на сва частна уредништва свију југосдаванских новнна жарком молбом, да овај мој нозив у својих новинах обједодане, нека се што даље нрорашпри, Из завичаја Марка МарулиЕа — из Спљета на дан. 22. травња 1875. МИРОСЛАВ АЛАЧЕВИЕ, народни учЕтељ.

0 Г Л А с. коме треба на непокретна добра по 6% под најбољим условиј&ма. нека сс обрати само једном коресподенц-картом на „Ошвтп нрометни заводу Сентомашу(8г. Татаз )

ВДАОНЖК „ЗАДРУГА ЗА ОРПСКУ НАРОДНУ ШТАМНАРИЈУ." — УРЕДНИЕ ИнНТЛ МоПОВИћ. Српска пародна задружна штампарија у Новом Саду 1875 гол.