Глас народа

172

сно било, као кад би метуо их на усијано гволфе. И сам рум изгубио је на зими сву снагу, био је бљутав и густ као катран. Пухнитн цигару или лулу кратку тога нема, јер за неколико тренутака а ти држиш клицу леда у зуби. Неки су заборавили, па су медаљоне кутијце од злата, сребра месинга и. т. д. у којима има какав спомен мио или каква врачарија, носили до голих прсију, те су се тако испекли, као да су усијано гволфе на прсима имали. Зима та убије у човеку тако вољу, да немари ни зашто. Човек не може ни да брзо мисли, неможе да се држи на ногама, заплеће језиком и долази као на сву меру пијан. Дуго стојати на зими или још јачу зиму доживити то би многоме гроб био, као ономе, који препије од ракије, али ипак казује Пајер, да је било путника у томе леденоме крају, који спомињу да су они предурали зиму од 47 степени Од те страшне зиме губи човек јако влагу тиме што се испарава, па добива страшну жеЈ. Снега можеш узети, ако хоћеш да те врат, језик и грло заболе. А и све кад би га јео, никад га не можеш доста се најести, да ти жеђ угаси тако те ова мори. А нуз то тако ти долази снег на зими

од 30—40 гради као истовљено гвож|>е. Густа као тесто магла дизала се за људма кад по снегу пођу, тако је пара из њихизбијала. Иара таза час је следила се, па си могао чути. како као оно, што код нас зовемо цигани, на земљу пада. Од магле, начини се мрак око њих и не може, да се кроз маглу види. Сваки гласак страшно далеко допире. На стотине корачаја чујесе обичанразговор. Месо се могло цепати као дрво, живу си могао место кугле у пушку метути. Мирис и кус сасвим ослаби. Снага телесна такоре. очи се нехотице затварају и хоће да се трепавица једна за другу смрзне ако се не треду. Чим се стане онда табани неосеБају нигата. За чудо да брада не смрзне се, а то је с тога што се дах из уста одмах у снег претвори и пада доле, тамо може човек видити како постаје снег, јер му се прави испод носа. И онет је поред свега тога сада 17. о. м. кренуло се енглеско једно друштво на северни пол на две лађе и тређом, која им рану носи и понело је голубове, који су изучени да писма носе, те ће са пута, кад пешке по^у, јављати лађи шта се десило, или ако се лађе раставе, јављаће се једна другој.

В Е Л Е Ш К Е.

РАДЊА МЕСЕЦА ЈУНА. (ПО „СЕОСЕОМ ГОСПОДАРУ.") У ку^и и дворишту: Очисти и проветри стаје. Амбарове отварај, да промаја иде кроз њих те да плесањ осуши или влагу. Старо жито, ако га још ко има? ваља преврЕати. Последње је време, дасеусев осигура од туче. Ми од наше стране препочујујемо друштво тршБанско (АзвЈсигаИопе-бепегаН т Тпез<;) које је досад најпоштеније се показало. У Штали: Ако не може марва на нољу стајати, штале изветравај често и чисти и пери даске испод марве. При ветрењу нази да промаја не удара на марвинче. Отвори или врата или прозоре да се запара не прави, најбоље је де је прозор спрамврата а марва се може даље наместити да се и нрозор и врата отворе. Коње и говеда често, али пажљиво поливај и купај. Овчијој је стрижи месеца јуна крај. Еад су велике вруЕине не терај крмад на пашу него их држи код куће у ладу и поливај. У подруму. Пази на вино, допуњавај бурад, да су увек пуна. Прозоре од подрума затварај и сасвим их запуши сламом или чим другим да врућина у подрум неулази. У врту: Плеви коров, оканај и заливај леје. Хоћеш крупна бобада добијеш, то му у цвету посепи врхове, за семе узимај најдоње махунице. Ако црви наваљују на боб или друго зеље поспи леју јечменом или ланеном плевом. По плеви неће моћи нузити, јер ће их ова бости. У воЂњаку. Завоје на цеиовима раснусти или сасвим одреши. ОдВидова дна ваља почети питомити

дивјаке очењем или иначе и тај посао наставити до краја јула. За тај посао узимају се спаваћиве иупе, те се питоме (облагороћују) дивљаке са источне или западне стране. Но навластито брескве, трешње, вишње, кајсије (мандалице) и шљиве дуранцлије. Младице од калама привезују се за колац. Пресађене воћке, кадгод је суша, ваља увек заливати. У винограду: У цвету недирај у виноград. Еад виноград прецвета онда се исецају јалове младице, привезују се плодне младице и сарезују врхови Здо 4 листа над највишим гроздом. Ако се бојишплесња носипај гроздове сумпоровим цветом. На њиви и ливади: Још је времена да се сеје проја Сеј рану пљосначу репу. Преоравај поље, угари за репицу. Извози ђубре на њиву. При крају месеца почиње жетва зимског јечма и ране ражи. На стрњици јечмеаој сеј ељду номешану са кукурузом и пројом и коси у зелен за марву. Детелину коси док цвета да будедобра запићу и суши је паметно да јој неоиадне нерје. Ако хоћеш да косиш иотаву на ливади то је нрви пут мораш до видови дне покосити. У пчелњаку: Време јеројењу пчела. Пази на ројеве, да ти неодлете. Врини се нчелама за свеж бистар ладан напитак. Еасним ројевима треба у кошњицу празно саће из других кошњица згодно подметути.

Кад и како ваља одбијати теоце од сисе: Довољно је да теле сиса 8 недеља ненрестано, но онда га не ваља у један мах одбити од сисе, као што се са децом ради него мало по мало. Треба му сваких