Глас народа

194

ће доста муке имати сравњивати муштерији стару меру са новом и дотеривати миожину куповине тамо ди нам је Фунта и риФ био, по којима се народ потребу своју рачунати, научио. Који је трговац нову меру за своју радњу досад већ набавио иакоје исту муштериама своимособито нижој класи народа нашем показао, мого је од истог разна мнења чути, ал по највише то, да су трговци ту нову меру измислили и то тога ради да просте људе боље варати могу јер Фунту и кантар готово свака кућа има па на Фунту неможемо више тако варати и. т. д. Ево тако наша народна маса већином о новој мери умствује. Да би пак Срби трговци нродају новом мером олакшали себи, уједно и у куповању муштериама за рана у помоћ притекли, нужно је да нову меру данас већ знају и себи исту што пре набаве, да је народу нашем ноказују и разјасне, која ће нам мера у место до садање дужине и тежине најближа бити и колко разлике између нове и старе мере има. Није ми нужно доказивати то, да ћемо на тај начин с народом нашим снремни бити за оно време

кад наступи морање да се свашта новом мером нродаје и купује, већ јасно смем навести толико, да ће ду Срби трговци, који су год пријатељи напредка народа српског, тим, ако својски око тог посла приону, ону свету задаћу испунити, коју свак поједини свеснији члан народа нашег за дужност сматрати мора. Тиме ћемо народ наш од млоге преваре сачувати. На тај начин би могли трговци наши, који и старим и младим нараштајем најчешће у додир долазе не само за сада у поменутом научити, него и за свагда у свачем као искрени учитељи народ српски поучавати, усвему оном штоје годлепо и користно, а отвраћати опет од свега убитачног, што га и бројем и имањем сатире. У Б 13,Јуна К. Ар. (Чланак овај пуштамо у лист јер је време и потреба да се о томе што више говори. Ми ћемо с тога са првим бројем. који ће у месецу јулу изаВи, почети више расправа доносити о новим мерама, да би нови претплатници наши у другој половнни оБе године имали све бројеве, у којима се о томе писало буде, и с тога модимо, да се и ради тога пожуре нови уписници са претплатом а стари да неизостану. У.)

ДРТИДЕ 13 ( Светозара А Т Ђ Ј Грчкој било је више дорских и више јонских држава, Од дорских је најпознатија Шпарта, а од јонских Атина. 0 Шпарти смо већ говорили, па ћемо сад коју рећи о Атини. Грци нису сви спадали у једну државу. Они су имали врло много држава. Скоро сваки крај. свака варош била језасебе, сачињавалаје засебну државу. Тек ако су околна села њој се придружила. Така држава била је и Атина. Атина се састајала из вароши и из тврђаве, као од прилике дољњи и горњи Варадин. Дољњи Варадин је сличан вароши, а горњи тврђави атинској. На челу атинске државе био је краљ. Еада Дорјани навале на Атику, изару им Атињани на сусрет и пророштво предсказиваше, да ће она страна победити, чији краљ у боју погине. Атински краљ Кодар преобуче се, оде у дорски табор, заметне кавгу и погине. Дорјани се повуку натраг. Атињани не хтедоше више бирати краља, јер мишљаху, да после Кодра више нико није за то место достојан. Владаоци им се од ото доба зваху архонти. Прво су бирали једнога да влада целог живота. Али им се то није свидило, јер кад архон зна, да га не могу целог века збацити, може да буде самовољан и силеџија, Зато учине уредбу, да у будуће архонсамо десет година влада, па онда да се други бира. Но и то им се учини дуго, јер неваљао владалац може и

II С Т 0 Р И Ј Е. »д Савкови^а. : Н А. за десет година чуда и иокоре чинити, те с тога удесе, да не буде више један архон, већ да буде њих деветорица, а само за једну годину да владају. Ова деветорица поделила су меЈју собом разне владалачке дужности и права. Но и по овој новој уредби није политичко стање у атинској држави онако било. како су то потребе ивискивале. И сада јејош као иреплемство сву власт и све богатство у својим рукама имало. Остали чланови државе, народ био је сиромашан и немоћан. Ко је тражио правде и новца морао је обоје искати у племића. Племићке судије судиле су онако, како је по њихов сталеж а не како је по народ добро било. Новца је народ добијао, али је морао плаћати велику камату, а ако није могао платити, морао је робовати, робом зајмодавчевим постати. У ово доба није у Атини било писаних закона. Судило се онако, какоје уобичајено било. И племство и народ зажеле писане законе. Племство с тога, јер је хтело да се права и повластице, које је задобило, озаконе, законом обележе и утврде. А народ опет с тога, јер се надао, да се поред писаних закона неће право и правда по свачијем ћефу извргати моћи. Тога радиархон Дракон добије налог данапише законе. Ови су врло строги били. За најмањи преступ одређена је најстрожија казна. Ко украде јабуку био је смрћу кажњен. За то се и говорило за ове законе,