Глас народа
195
да су крвљу писани; за то се и данас за законе, који су врло строги, вели: то су драконски закони. Незадовољство народа бивало је све веће и веће. Племство је видело, да може до свачега доћи, ако се не буде одазвало жељама и потребама народа. За то изда налогархону Содону, да изради нов устав, да права и дужности државне тако раздели, како ће не само племићки него и граВансгл сталеж, како ће и народ у државним пословима учешћа имати, судбом земље и државе у неколико располагати. Солон начини политичко право зависним од имања, Ко је имао више имања, тај је уживао и више политичког права. Опет је племство вајвише права уживало, јер је оно највише имања имало. Али је бар ту била могућност, да и они, који нису племићи, дођу до управљања државе. Ако се сиромашак трудио, да стече имања, могао је и политичко право уживати. То је Солон и смерао. Он је хтео да у Атињанима подстакне вољу к раду, да у њима пробуди радну снагу и способност. И племић се сада морао добро у памет узети па радити, јер ако није имање своје у целости одржао, ако га је страћио, изгубио је политичко право и повластицу. Овако удешена држава није истина била основана на темељу Једнакости и равноправности, али је од пређашње куд и камо напреднија, слободоумније уређена била. Она је била прелазак из старе, сталешке у нову, на темељу равноправности подигнуту државу. Ова равноправност да богме да није била свеопшта, јер Атињани нису имали осећања за једнакост и једнако право свију људи. Они су мислили, да је некима самом судбом одређено, да буду потчињени, да Оуду робови. У самој Атини, најслободоумнијој и најпросвећенијој јелинској држави, било је много више робова него ли слободних људи, По солоновом уставу било је четири сталежа. Само чланови првог сталежа могли су бити бирани за архонте, чланови првог, другог и трећег за званичнике и саветнике, а чланови сва четири сталежа, која су цело грађанство обухватала, могли су долазити у скупштину. Власти су ове биле: архонти, ареопаг, савет, скупштина и судије. Архонти су, као што смо горе смоненули, били на врху државе. Ареопаг био је највиши суд, који је судио кад се главе тицало. Седнице^је своје држао у лугу Ара,
ЗАРАД ПОВЕШИЦЕ Министар за просвету и наставу разаслао је посланицу једну на све више црквене власти свијувероисповести о томе како би се дало да се поправи стање учитеља на вероисиоведним школама. Наредба та гласи: Питање о поправци пдате вероисповедних народних учитеља а нарочито повишица те плате до ми-
бога рата, и то ноћу, да не би судије гледајући оптуженога сажаљења имаде. Савет је предлоге изнашао пред скупштину. Скупштинаје биралаинаодговорузимала званичнике, решавала је о рату и миру, мењала је и донашалазаконе. Сваки граранин однајмање двадесет година имао је права у њу доћи, па глас свој за овај или онај предлог дати, на говорницу попети се, беседу држати и на еаграђање своје утицати. С у д и ј е биле су заклете као данашњи поротници. Солон Је учинио наредбу, да сваки грађанинможе имати имања само до извесне количине, а то за то, да се не би имање у појединаца јако нагомидавало. Васпитавање омладине удесио је тако, да се не само телесна него и душевна снага развија. То је учинило, те су Атињани на глас изашли не само са свога јунаштванего и са своје научености, сазнања и уметности. Солон је озаконио, да се сваки мора једноЈ' иди другој странци придружити, да нико дакле несме равнодушан бити према политичкоме животу. Што се у грађанству више развијала радна снага, што је оно више имања стицало, то је независније постајало од племства, па се у њему све више будила свест о његовом достоЈанству и праву. Свестје ова мало по мало тасо ОЈ'ачала, да се сада нису ни са солоновим уставом задовољавали, но су тражили укидање сталешке разлике, политичко изједначење свију грађана. Ово је учинио Елистен. Он укине сталеже и њихове повластице ина ново раздели народ на десет племена, у сваком је било по десет среских општина. Архонтима се власт смањи а савету увећа. Овај је од сад био средсреда, душа управе. Сиромасима се олакшало да могу постајати званичници. Особита установабеше остракизам. Кадје који човек на влади силеџија, иди ако није у власти али изађе јаконаглас, тако даможе опасан постати по државу, грарани се скупе у скупштину, напишу на црепићеиме његово, па ако има 6000 црепића, дакле толико гласова, онда се тај прогањана десет година. Имање и част не губи. То је од прилике као у данашње време прогањање владалачких кућа, у Француској Бурбонаца и Наполеоновића, у Србији Обреновића и Карарорђевића.
ПЛАТЕ УЧИТЕЉСКЕ. нимума (колко најмања сме бити) који јепо закону од 1868 § 142 чланак 38 одре!?ен за учитеље општинске, занима земљу све живље и живље и при раеправи о закону за пензије на сабору показало се како се сабор за то топло заузима, Ја тим мање могу да не чујем то што се говори о бедном стању учитеља што и по мом потпуном
*