Глас народа

196

уверењу заиста заслужује та ствар да се нањуобазремо с таком вољом с каквом се свуда о њој говори, и што је та ствар толико дозрела, да је време да се стави на дневни ред, и да се, пошто се са сваке стране претресе, реши како ваља. Да је то питање особито важно то не може нико данас поређи. Ако ми озбиљно за тим идемо, да законкоји је зарад просвете народне створен, донесе благодети читавој земљи и да и у школама, које су вероисповедне, и којих има много више од државних буде од користи, то нам мора прва и главна брига бити, да у свима народним школама добијемо изображене искусне учитеље, који волу школу. Душа у школи није систем (начин како се учи) него је то учитељ, његова спрема његова вредноћа и то, што је душом и срцем за школом се дао, то је оно, што чини да школа напредује а из школе просвета у народ улази. Но да буде способних вредних и одушевљених учитеља можемо само онда исчекивати, ако ми обезбедимо опстанак људма, који у школи раде ако их пристојно наплатимо, да не морају поред учитељства и с друге стране леба заслуживати. Нема сумње да и у вероисповедним школама има доста учитељски места која према нашем стању, довољно одговарају поменутој цели. Али у опште нестоји тако са ужитком народних учитеља на вероисповедним школама, има их много, а можда их је и веЕина, који немају ни онолико колико је најмање за комуналног учитеља одређеио — и што признати морамо у данашње доба није баш претерано; шта више овде онде имају учитељи и са невољом горком да себоре, а невоља је непријатељ, убијца душевне

радне, за коју треба весела срца. Отуда долази то, дајесиротињски наплаћен учитељ приморан, да може живити, да и с друге стране зарађује, што му смета да испуњава своју учитељску дужност, или да тражи бољу службу, те не држи да је у својој служби сталан, него је због тога зловољан и ради само као машина, а све ово чини, да школа пати, опада и на послетку угине. С друге стране ми не можемо затворити очи пред том немарношћу, која је овладала у читавој земљи код класе, која је мање изображена, нити пред тим, што се и онде зла воља показује, кад се хоЕе даповиси плата учитељска, де није тако сиромашан ни народ ни црквена општина. Пошто су ми све сметње напретку школе познате, то сам на чисто у томе, да ту помоћи само онда бити може ако се узме обзир на све нрилике и на све оне, којих се ова ствар тиче. Пре него што би у томе сабору предлог поднео, држао сам да је нужно да сазнам и ваше мишлење о томе, јер сам уверен да и вама на срцу лежи напредак школе и учитеља, те да могу у моме послу и ваше назоре у обзир узети. С тога вас молим најучтивије да ми ваше назоре најдаље до 18. септембра о. г. доставите. У Будим Пешти 2 јуна 1875. Аугуст ТреФор. Наредбу ову саопштавамо тога ради, да би учитељи ради свог бољитка састали се у својим зборовима и назоре своје школској власти доставили. Власт та требала би сама на то да позове учитеље, али док дете не заплаче мати га се не сећа. Ур.)

ПОШТАНСЕЕ ТАКСЕ.

Према уговору поштанског друштва, који је у Швајцарској у Верну 9. октобр. п. р. 1874 углављен издао је министар трговине ову наредбу. Од 19. јуна (1. јула) плаЕа Ее се за писма овако: 1. За она, која се шаљу у Белгију, Данску, Исланд, Фарерске отоке, Мисир, (Египат), Грчку, Велику Британију, оток Малту, Холандску, Норвешку, Италију, Русију, Португал, Мадејру и Азоре, НЈвајцарску, Шведску, Шпанију у Балеарске и канадске отоке и у насеобине шпанске на североаФриканским обалама и западном крају Марока и у Турску плаЕа се: за плаћена писма до 15 грами тешка 10 н. за неплаћеиа 20 н. За корешподенц-карте 5 н. За штампане ствари, за пробу робе и папире трговинске до 50 грами тешке 3 н. Што се рекомандира (препоручи) на то се донлаћује још 10 н. а ако се хоће повратан рецепис још 10 н. 2. За писма, која се шаљу у Немачку, Хелголанд и Луксенбург плаћа се за Франкирана (кад плаћа оној који писмо шиље) до 15 грами 5 новчића преко 15—250 гр. 10 н. за неФранкирана (кад плаћа онај,

који писмо прима) до 15 грам. 10 н. преко 15—250 гр. 15 н. За коресподенц-карте 2 н. За штампана писма до 50 грам. 2 н. преко 50—250 гра. 5 н. преко 250—1000 грами 15 н. За пробу робе до 250 гр. 5 н. Осим тога за рекомандацију (препоруку) 10 н. а за ретур-рецепис (потврду, која натраг долази од оног што је писмо примио) 10 н. 3. За писма, која иДу у Француску и Алгир плаћа се за сваки 10 грами 25 н. а нефранкована за сваки 10 грами 32 н. За коресподенц-карте 25 н. А за штампарије и иробе од робе за сваких 40 грами 6 н. За преноручена писма додаје се још 21 н. Ретур-рецепис не издаје се. 4. За писма у Нрну-Гору до 15 грами тешка 7 н. не$ранкована до 15 грами 14 н. За коресподенц-карте 5 н. штампарије и пробе до 250 гр. за сваких 50 гр. 2 н. За рекомандацију и ретур-рецепис 10 н. 5. За писма у Романију (осим крајева, који граниче уз Угарску) за Франкирата писма до 15 гр. 10 н. б) нефранкирата до 15 гр. 20 н. коресноденц-карте по комаду 4 н. Штампарије до 250 гр. за сваких