Глас народа

197

50 гр. 2 н. Пробе робе за 50 гр, 2 н. рекомандација и ретур-рецепнс по 10 н. 7, За писма у Србију а) Франкирата до 15 гр. 5 н. б) неФранкирата 10 н. в) за коресподенц-карте по комаду 2 н. г) за тискарије до 250 гр. за сваких 50 гр. 2 н. д) за нробе до 50 гр. 2 н. рекомандација и ретур-рецепис као обично. Проба робе несме тежа бити од 250 гр. тискарије 1000 гр. а писма у Немачку Хелголанд и Луксембург не смеду тежа бити од 250 гр. Рекомандована писма. кореспонденц-карте тискарије и пробе робе имају се Франкирати, кад се предаду и пристојби за рецепис натраг има се одмах положити. Само писма која се у Немачку шаљу могу се и неФранкирана предати. Тискарије, које нису наплаЕене или саевимилине подпуно те се неће примати, све друго што не буде нимало наплаћено или не подпуно сматра Ие се као не плаЕена писма и по томе Ее се рачунати, само ће ее урачунати оно што вреди коресподенц-карта. Нублика, која кореспондира овим се на то опомиње, да тари$а (то је пропис како се нанлаБују

горе поменуте ствари) за све оне земље. које су горе споменуте може се код сваке поште за В н. а за оне које нису споменуте по 15 н. добити. Наредба пак београдског министарства гласи: — На основу чдана 3. закона од 20. Фебруара текуће године, којжм се одобрава уговор цошгански аакључен у Берну 27. Сентембра 1874. године, одређују се таксе поштанске, које Ее се од 19. Јуназакључно текуНе године наплаНивати на ниже нменована пошиљан.а, која се буду слала из Србије у АустроУгарску државу или која из исте државе у Србију долазила буду и • 1 1., за писмо плаћено у први део = рејон — Аустро-угарске државе 20 пара чаршијски 2.. за писмо шгаПено удруги део — рејон — Аустро-Угарске државе 30 пара чарш. 3., за писмо нешгаћено из првог дела Аустро-угарске државе 40 пара чарш. 4, »а нисмо неплаПено из другог дела Аустро-угарске државе 60 пара чарш. 5., за саобраЕајну карту у дрви део Аустро-угарске државе 10 пара чаршијских. Еад ступи у живот динарска новчана система, онда Ее се горае таксе из пара чаршијских превести у динарске паре рачунеКи 2 паре чаршијске у 1 пару динарску.

Б Е Л Е Филонсера позната гњида на чокоћу у Клостернајбургу заплашила је и Маџарску. Из Пивница у Вачкој послат је чокот у Пешту земљеделском министарству. Ово је дало прегледати тај чокот и нашло се, да ушењци на њему нису тако опасни као филоксера. Миннстарство разглашује то н уједно јавља, да у Маџарској нигде још није се наишло на Филоксеру. Занатлијска школа у Црној гори. — Имамо да забиљежимо пише „Глас Црногорца" једну врловажну одлуку наше владе. Наш народ уопште нерадо се оцаје занатима. Свуда у народу нашем веБим делом занати су у рукама радника страних народа. Тако је било, па је још и данас. и у нашој отачбини. Да би се занати у нас одомаћили и тим нов извор благостања и појединима и земљи отворио, Њ. Св. наш кнез решио је и влада је предузела да отвори занатлијску школу и то на врло практичан начин. Наша војничка банда има 32 момчета, који су од 15 до 20 година. Они су сада сви, по њиховој накдоности, подјељени на различне, земљи нужне занате. Осим ограничених часова за свирку они ће се у одређено време учити своме занату у занатлија, које је влада набавила и одредила за ту цељ. Свима је алат набављен државним трошком, Свиимају храну, одело и педесет талира годишње плате. Док су питомци радиће за државу, кад постану мајстори, онда за себе и добивају од државе помоћ за почетак радње своје. Практичност ове установе, чини нам се, очевидна је. Самостална занатлијска школа захтева великога ^рошка. А овим не само да се, са нужним додатком

Ш К Е. трошак за војничку банду употребљава и на једну корисну цељ, него и сама момчад научиће се сувремено занату, који им материјално осигурава пристојан живот. На овај начин имаћемо за коју годину приличан број својих занатлија, а онда се можемо надати, да ће «е и љубав к занатима, у нас, све боље развијати, Наша земљедјелска и ова занатлијека школа донеће најбоље плодове Црној Гори, а народ ће да хвали и слави свога господара, који се сваким начином стара, да га унапреди и усрећи. Како се вода на сунцу лади. Успе се у крчаг или стакловоде, замота сеу мокрукрпу, веже сесуд за врат и обеси на ужету, те сељуљадокле неоладни, Знамо како је раденику у пољу, кад му гракне срце на кап воде ладне, а у бурету или у чобањи испод кола вода млака, те је неможеш у усти задржати а ето врлоје лако ина њиви и на највећој припеце сунчаној до ладне воде доћи. Редка је породица, која неповеде са собом на њиву дечка или девојчицу, која или пази малодете кодкола, или иначепази накоње и кола. То дете може воду ладити. Де нема воћке да се о грану обеси суд. ту се даде на коли наместити у вие и о њега обесити суд, те дете нека заљуља суд и одбија непрестано од себе тако да иде горе доле. Тим што се суд љуљанаправи се ладан ветар, који најпре разлади ону воду што стоји баш нуз крајеве од суда. Вода чимоладни мало, то јест чим изгуби топлоту она се сгусне, те буде тежа и пада доле а топлија иде горе, те се тако мало по мало сва изједначи.