Глас народа

X Е Р Ц Е Како се у ово иоследње доба сваки дан чује свуда реч о Херцеговини то Ее мо да и ми онишемо по „Земљаку" ту земљу, да се боље зна о чему се говори. Херцеговина је земља, која сеуз далматинску границу протеже од прилике од Имочке до Црне Горе у дужину. Ширина јој је две трећине од дужине и то од далматинске границе до нешто преко планине Еома, из које извире на јужној страни Неретва ана северној Дрина. Херцеговина састоји се из 16 котара (срезова). Осим два три ли котара старе Херцеговине, осталих тринајст котара стоје под влашћу мостарскога кајмакама, који зависи од босанског валије у Сарајеву. Река Дрина тече на севериој страни кроз два котара херцеговачка: Билећ и Фоча. Ови срезови нису у додиру с Далмациом; трговина их води крајевима на Сави и Дунаву. Неретва тече на јужној страни нланине Кома и то изнајпре с југоистока на северозапад изнад Гацког до у Коњички котар, па се онда окреће управо на југ преко Мостарскога, Почитељског, и Љубишког котора док неутече код Метковића у Далмацију. Главна су места у Херцеговини ово; с десне стране Неретве на југу Љубишки, с леве стране Почитељ. Љубиње и Требиње. Ових су котари уз Далматинску границу, иза ових даље од границе долази Мостар и Столац, па онда даље нланини Кому, дакле ближе Босни:Коњица, Невесиње, Гацко и Никшић код црногорске границе, а најпосле преко Кома: Фоча и ВилеВ. Брда, што се од Кома нланине пружају преко Херцеговине упоредо леже са брдама Далматинским с једне ис друге стране Неретве. У Нер тву сливају се воде из поља и то из Мостарског блата и Требишата с десне а Буне и Бригаве с леве стране. На брдамагоре сама су пространа поља (равнице). Боде од горе немајуотока него теку кроз земљу доле, кроз јаме и поноре. Села су понајвише поређана око ноља а главна места су крај ноља. Земља је у Херцеговини однрилике као и у Далмацији, крш љути, осим долина и поља уздуж река и око језера, а и реке, теку као и у Далмацији понајвише стиснуте изме!; високих гора. Поља су и долине плодне као и у Далмацији. Ноднебје налик далматинском: жестоке буре наизменце

0 В И Н А. а са југовином, лети суша и припека. Ј јесен и упрлеће изјутра покрију магле поља и долине. Но вери дели се народ херцеговачки овако: 102 000 ришћана или кршћана (по крсту или по Христу, први су нравославни а други су шокци). Од тих 102 хиљаде два дела су православни аједан католици. Даље има 26.000 Турака 1300 цигана и 65 чивута. У Мостару седи владика католички Први има 20 парохија под собом а 5 парохија стоји под Дубровачким (дакле аустријским) владиком. Нуз то имаједан намастир католички. Нркава има 5 а свештеника. 56. Православна епархи а има 75 парохија 6 намастира и 15 цркава са 100 свештеника. По народности је све осим цигана и чивута Србин. Ако се херцеговачки Турци од кршћана и ришћана и разликују понешто језиком. то је само по изговору, који је другчији нешто што је Турчин размажен господин па отеже и квари лепе речи, а нешто због оно ненолико турских и арапских речи, које сваки час уплећу у свој поштен српски говор, јер редак је, који турски или арапски говори, ван они који су то но школама учили, као оно пре револуције латннски. Правих 'Гурака нема у ХерЦеговини осим чиновника и војника, него све од старине Срби, па се иотурчили да задрже или задобију блато и господства То је она класа, која и код нас и вером би нреврнула кад би се то од ње искало. Турци живе нонајвише у градовима и варошима. Они су свуда скоро земље господари. Који су своју земљу иснродавали ти су постали или занатлије или тоговци, као што код нас од занатлија постају механџије, врло их мало има, који земљу ору, исто као и чивути. Католици су већином земљеделци. Запатлијаи трговаца има их врло мало. Трговина је тако рећи сва у православним рукама а нарочито велика трговина, него и иравославни уонште ору земљу. Оно несоликочивута, што јеју Мостару, то су придошлице јогн од шпањолског прогонства. Међу собом говоре и сад шпањолски. Живу од камата и трговине као и свуда. Цигани су, де су да су скиталице, просијаци и лупежи. По вери их броје да су мухамедовци али нејду с Турцима на молитву него се моле на своју руку. Осим цигански говоре сви српски. (НаетавиКе се.)

Н О Б Е У нрошломе броју нустили смо да се говори о рачуну са новим мерама. То је било мало ире времена, јер је главно ирескочено али, да пострекнемо младе људе на рад и у овој струци ми смо онај чланак и пре реда уврстили. Тамо се говори о метру, о литри и килограму, као да већ сви знамо шта је то. Ми морамо у обуци нове

М Е Р Е. мере ићи редом као с малом децом од аз, буки. Рекли смо у броју 27. зашто се уводе нове мере. Сада ћемо да речемо од куд поникоше те нове мере. Одавнасе мислило, како би се изумелаједна Мера, која може вечита бити. То јест, каква је сад, да ј е така и носле толико хиљада година, да се ома зна рачун, кад се о чему старом говори. Ако узмемо Фунту