Глас народа

231

за меру, та се да изгубити, и.ш временом, ма да је оздена или од туча опет ее из.шже, па нијеправа "зра, и.1и узмемо риФ, па напишемо на њему то је риФ после хиљаду година може ма да је он од челика, једно парче одпасти, и.ш когод га одсећи и опет би онда рекли то је риФ, јер на њему ггаше да је то, али би се преварили. Него шта би узели шта се немења? Дуго су људи о томе мислили. Ако 5е дрво, иструне ако 1е камен окруни се, гвож!)е захр1;а и. т д. Него шта се немења. Не мења се земља у пелини својој онако сву кадје узмемо. То се држи? Онде де је земља дебља, јер земља није баш округла као права кугла него мало пупчаста, кад би ударили један обруч око ње, али здраво танак, да се једва замислити може тај би обруч звали учењаци екватором. Кад је сунце на подне, па станемо и замислимо један обруч од једног краја земље до другог, тај се обручзове меридијан, тих обручеваможе се замислити без броја. Меридијани леже преко на екватору. Узмимо да седимо у јешом бурету. Еад би то

0 Д В Е Т У У. Најчудноватије онлорењеједногацвета. Од свих начина оплођења најчудноватији је онај, на који се обавља онлођење једне отровне биљке „вучје јабуке," што је можемо видети обично поред ограда. Биљка је та слабо приметна, али опет није могла измаНи оку природоиспитачевоме, који мисли и истражује законе и чудеса нриродна. Двет је ове биљке сасвим особит. Чашица изгледа као још неразвијена лала, само што се не састоји из шест листиИа као лала, веИ је једноставна, и изгледа као каки затворен суд; имајући на своме врху мало савијеном. узацак улаз. Изнутра у томе затво» реноме нростору, налази се плодница с прашницима, али у другоме облику, а не као у трешњева цвета, јер ту прашници не седе на кончиВима, који би могли досегнути до жига, већ су прирасли на дну јако развијенога тучка, т. ј. женскога цвета. Оплођење дакле овога цвета немогуЕе је, 1ер је цвет готово са<;вим затворен, те ветар не може у њему дејствовати. Поред тога, ветар подузима таке посредничке услуге само онда, кад су мушки и женеки цветови на разним стаблима, или још и у разним пределима, за који је се случај природа ностарала. те је мужака оиремила с пуно оплођујуЕега праха, да тако милијуни праигаих зрнаца могу слободно пропасти, самоако једно једито зрнце, одтоликомилијунадоспе наженскицвет. У биљци, о којој је реч, ветар не може да ради св ој посреднички носао; али инсекат један предузима ову улогу, у наЈчудноватијим и најнесрећнијим околностима, да би само помогао природи, којој се ту ио свој прилици,неби могло друкчије помоћи.Штетаје са51 °, што тај инсекат прима врло жалосну награду, за своју љуб&вну услуга; јер је плаБа својим животом. '

буре пресекли на врању иреко то би та секотина била екватор, а кад би дуге исекли уздуж у страшно танке штапове то би били меридијани. Французи, који сваку моду изумевају, дођоше на то да тај обруч или реЕи тај штап, тај меридијан никад се не мења те рекоше:ми знамо колико је тај штап дугачак. П,ео велик нам је, него Бемо узети четврти део од њега, и нанравиВемо једну мерукоја ће десет милиона пута моћи стати на тај четврт меридијана, па кад се изгуби навек можемо такуисту направити и што рекоше иучинише јошгодине 1792. а године 17!)9 већ се по тој мери мерило, а од године 1840 несме се но другој ни мерити, Ту меру назваше просто метр, што на Франпуски значи мера и то је права мера јер то је мера на коју се мере све друге мере. Мера је та направљена од платине. А како се на тоилоти ствар мења или гусне или растеже то је нрављена при нули натермеметру (кад мера, којом се топлота мери стоји на нули). Метр је мера, којом се дужине мере, уместо Фата И риФа. (НродужиКе се )

И II I 0 Д У. У чагаици овога затворенога цвета, има озго један мали отвор, и кроз-а-њ се увлачи сваке године, извесна бубица; намамљена слатким соком, што га цвет у себи носи. И ако је цвет изнутра обрастао дугим длачицама, опет се уњ улази лако, јер ове длачице иду озго доле пут чашице, каогођ у мигаоловкача, гато жице на уласку иду на ниже. Па тако исто баш, као што миш улази лако у мишоловку, јер евојим телом размиче жице, а не може да изађе, — почем жице за њим излазак затварају, тако се исто збива и с длачицама у овоме цвету. Оне су тако намештене, да се размичу, кад бубица у цветулази, тако, да она лако може достићи до оплођујућих делова цветних. Ту се јадна животињица почасти носледњи пут, но чим пође напоље, она наире па излазак затворен длачицама; заман покушава дасеизбави у слободу, она је заробљена; и тада уплашена иочиње унутра да тумара, па у томе смртноме страху и муци, учини таки потрес у цвету, да прашници нонрскају, и прах се разлети, те тако и доспева на жиг женскога дела у цвету, да га оилоди. Заиста, врло би ми драго било, кад би могао мојим добросрдним читаоцима казати, да су се длачице, што излазак снречавају, но онлођењу на више обрнуле. те да сироту бубицу, гато је учинила таку знатну услугу, из ропства нусте; али на жалостморам казати, да природа није увек тако благодарна, као што би ми желели; иа то је исто искусила и наша сирота бубица, јер се она не избавља ропства, већ и гроб налази, у тој затвореној тамници. И заиста, увек је мртву и находе у грозноме затвору, у који је ступила с онако великом радошћу. Вубица скапава, да би биљка даље живети и плодити се могла!!!