Глас народа

234

штмшшшмж,

Н 0 „У Моотару младо туре Само рујно вино пије, Само еједи, само пјева, У тамбуру ситну бије: „Бекрија сам вино пијем, Бињаџија, воња јашем, Нишанџија, пушком бијем, Мејдчнџија сабљу нашем. Служим дара пет година, Ни паре ми дао није; Пропаде ми очевина Поједоше Османлије. Сад бегови веК нестоје Ео што његиа они бише, Поцјепа се рухо моје Невиди с срма више. ђе су аегда куле биле, Мојих славних прадједова, Гуштери се онђе легу На огњишту расте зова. ОџаковиК ја сам прави, И паше ме бегом зову; Па немогу плуг узети Да с вим орем земљу ову. Од Мостара до Стамбола, Еажу има три ста сата; А одатле још толико До царевих здатних врата ХоКу појат' коња мога И у Стачбол хоћу поћи, УдариКу на Еосово, Ероз Једрепе ја Иу п^оКи. Па да кажем томе цару. У Стамболу на тенани: Или царуј ко што треба, Или царуј, ил' се маии". Тако пјева туре младо, Па тамбуру ситну хити, А окрете рујно вино Ео ЕраљевиК Марко пити. Пије вино, ал у вину, *) Како сада у херцеговачкон устанку држе

В и У с к Помјешане пије јаде, Обузе га њека туга, На лице му тама паде. Еако му је у мислима, То не може нико знати: Пије, али сваку чашу, С уздисајем тешким прати. Еад се вина напојио, Он тамбуру опет узе; Уз талбуру пјева пјесму, А уз пјесму рони сузе: „Зн^. се да је његда било, Српско царство поносито, Било силно, било јаво, Еао море валовито. Спомињу се још цареви. У Призрену што сје^еше, Спомињу ее још војводе Ео змајеви што леКеше: Али њека судба дође, Те уништи ту државу; Сруши цркве и градове, И потамни српску славу. Зна се да су моји предци Били Срби православни, И тукли се на Еосову, Исто као Лазар славни. Еућа моја његда бјеше Српском роду права дика: Родило се у њој кажу Седам добрих свештеника. Још налазим њино рухо У скрињама сакривено, С крстовима и словима Сувим златом извезено. Јоште имам јеванђеље Што нам свети Сава дао; Отац ми је тако прич'о^ Нри смрта га целивао. Велики је српски народ, Нма Срба на све стране. уз хришћане и потурице то доносимо

0 К. *) Свуд су они нападнути. Ал с' јуначки свуда бране. Још уморни они нису, Још пјевају, вино пију: 5е је који — сваки за се Још косовски бојак бију. Јоште живи српски народ. Јоште није све пропало: Еосово је понор тешки. Ал све није прогутало. Оста једна искра мала, На све стране што се блиста, Брани име и слободу Брани праву вјеру Христа. Сад осјећам срце моје, Еако живо оно бије; Та српска је крв у њему. Ту ни капље туЈске није. НеКу иКи ја у Стамбол, Нетреба ми Султан више: Има за ме бољег цара, Им> један Стамбол бдиже. Нећу више Турчин бити, НеКу купит' турску чету; ХоКу поћи на Цетиње , Да с' покдоним светом Петру Да цједивам све иконе На окодо на олтару. Да нољубим десну руку Црногорсвом господару, Па да кажем онда њему, Нека цјела Босна чује : Цар\ј кнеже, царуј тако, Султан више пецарује"! Тако пјева Туре младо, Па на ноге горе скочи: Прекрсти се крстом три пут, II убриса своје очи. Весело му лице сину, Авђеди му мисли воде. Јеванђеље старо узе, На Цетиње равно оде. дивну песлу г. Љ. Ненадовића.

ШТА МОЖЕ НАМИ ЈЕДАН ШВАБА УЧИНИТИ. (Приповетка са села, а важи и за варош.) (Наставак.)

Кнежева сувача меље у велико. Натарошеве сауш. киње брат сувајџија је у њој. Кад је промдела цравио је кнез весеље, на ко.м је бербер трипут око суваче трајдига обиграо са тожевом ћерком, која од како јој је отац кнез погосподила се, те »ла и цепл, и полку играти. Сувача је потерала, као вода у пролеће, то се грНе, скоро меров на дан. У Ст. беше и завидљива света а новаца и у други људи, који нису кнез. Кнеза не можеш поднети. Што он има, то нико више у селу нема. Комшија његов коме кнез нехтеде кћер засина дати, те и збогтога киван бешена кнеза, рече: нећебити само твоја, на-

ноји добро општину а подмаза натароша и ево ти На жругом крају села још једна сувача. Лоловина ] села одои се од кнежеве суваче. И у ту сувачу дође Шваба сувајџија. Овај је имао жену и децу велику за женидбу и удадбу; у један цође их шесторо. Синови се најмише за слуге, један газде Ч0 ј а - е сувача а други код натарошева брата. Пронађе се, д. г>и ДО бр 0 5 ИЛ0) да у сед у ^у Де и олајница. Нађе се ^ и Њ у ди р 1И) и у Њ у д 0 ^е опет Шваба са велиаом дед 6м Дође и друго веселе швапско у српском селу Ст