Глас народа

ХЕРЦЕГОВИНА.

Даље пише „Земљак" ово: У домаћем животу влада по Ерцеговини чисти старииски народни обичај, делом и код самих турака. Ови ие само у домаћем живљењу иоказују своје народно порекло него и евоје су старе вере нешто задржали. Славе многи крсно име, као и кршЕани, па и кршћанским свећеницима обраћају се за молитву. Наука је, то се само каже у Ерцеговини на најнижем степену код целога пучанства, и код самигосподујућих турака, који имају највише учиона. Осим повиших училишта у поглавитим варошима, где се уче, који ће да буду хоџе или да другу коју част добију, има уза сваки мечит (богомоља) мала учиона, којој деца приступају, да се науче турску молитву и турска слова. У овим учионима ретко да који дечак научи читати а писати ниједан, јер турскогајезика не науче, него само на памет блебетати турску молитву, па онда клањати и остале богоштовне обреде вршити. Кршћанских учиона има неколико по парохијама којим пристуна по — 20—40 деце, која се учи читати и писати. Свега се броји да полази учиону једно дете на 1000 душа пучанства, те би тако било 150 деце па наукама. Осим ових нижих неуре!)ених учиона имају у Мостару три по примеру наших народних учиона основане: две за дечаке, једна катол. друга прав. а јсдна за девојчице правосл. У ове учионе приступа деца већим бројем него у сеоске, те се може бројати, да у самоме Мостару иоходи учиону преко 200 деце. Живљење је у Херцеговини припросто; у сиротињи умереност и штедња чувалице су јавнога морала: разбојство, убијсгво, грабеж, луиештво ио све се ретко дога^ају, осим кадгод из освете Умерено и штедно живу и сами имућнији међу кршћанима, што су трговци. Али какво је живљење ерцеговачкога нучанства! — Још до половине прошлога века сељак је познавао у спаијама и беговима своје господаре, којима је подавао 'До и '/ 9 земаљскога плода; али му је био двор и њива његова властита баштина. Од онда мало турско племство присвојило ливаде и шуме, њиве и вртлине, до сами двор у кући, те изгинуло кмету '/ 3 и Уа свакога прихода, и још уз то друге придавке и роботе. По двапута се турска влада зарекла. да ће невољно стање раји поболшати, г. 1840. иа онда 1849 али нијенидочега дошло до после подуженога г. 1850 устанка. Онда су невољникметинадали, да ћесењихово стање обрнути на старо; кад тамо оно горе него пре. Роботе су доиста укинуте; али је остало све рајино имање у турским рукама, па даји ] / 2 и ] / 3 кано пре, а још бегу на вољу прогнати кмета кад му дра-

го. Сувише од онда десетину плаћа држави у новцу, Сви скуна државни данци по главама износе 7 ф . на главу. А од укуинога државнога данка не троши се у Херцеговини ни новчића осим плате османлијским чиновницима, који опет гуле митом рају. Ако око Неретве и има насарени винограда, и око Љубушкога нешто се пиринча сеје, а по требињском пољу изврснога се духана гоји, ситна марва остаје Ерцеговцу једино благо, којим се даде водити трговина. Сви остали разноврсни земље производи, толико да сиротињу брижно прехране; што јој преко хране треба, то се на марви прибавља, Ерцеговачка трговина иде к мору преко Неретве и Дубровника на Трст; али ерцеговачки трговци иду и до Немачке земље, да робу добављају, што ће код куће продавати. Занатлије су ио Ерцеговини највише Турци и Цигани, ако изузмеш крзнара, што је кршћании. По планинама доста дивље звери, да се кожуци граде; али раја несме оружја имати да звере лови, а турски стројеви осим медвеђе, вучије и лисичије коже, финије незнаду стројити. С тога разне врсте кунетина и мачетина иду на строј у Немачку, па се отуда устројене добивају и на Финије крзно употребљавају. Столара, колара, тесара, каменара и зидара у Ерцеговини нема, него дунђер светезанате иомалознаде и ради, на је он и мерник и наимар. Овееанатетерају но нешто Бугари. Државна управа у Ерцеговини од г. 1865. сједињена је са босанском под једним Вали-пашом у Сарајеву. Ерцеговина је кајмакамија Босна-Вилајета. Управа је раздељена. Вали-паша у Сарајеву имауза се пет царских чиновника, који управљају разним струкама државне управе. па још и меџлис (збор) у ком седи осим они пет чиновника , велики муфтија (судски ноглавица), и 6 избрани нриседника. Судску вишу власт у вилајету имају три суда: грађански нризивни суд, казнени суд и трговачки суд. Нрвим двама је председник велики муфтија, а има у сваком по шест изабраних иредседника; трговачком судувалија намешта председника и приседнике. Еајмакамији је на глави кајмакам, кога намешћа султан и нодвржен је валији у државној управи. Уз кајмакама стоје два чиновника и меџлис, у ком седе осим два чиновника, кадија, муфтија и шест изабраних приседника. Главни суц састоји се из кадије са меџлисом од шест изабраних председника. Овај суд суди грађанске и казнене парнице, а за трговачке је особити суд. У казама (котарима) на управи је мудир са једним чиновником и меџлисом од четири приседника; а за судске послове кадија и судски меџлис са четири ириседиика. У свим меџлисима приседници су половина Турци а половина Кршћани. (Наставиће се.)