Глас народа

241

ЦРТИДЕ ИЗ Светозара Т Е М И С Од свију народа старога века Грци су највећма волели слободне установе. Ј ших је била ретка држава, у којој се за дуго самовласнички владало. Ако се где и нојавио самовласник, силеџија, тај се није могао дуго скрасити. Ове слободне установе учиниле су, те су се Грци развили и усавршили каониједан дотадањи народ. Азијатске и аФриканске државе биле су веће, житељство многобројније; али у свим тим горостасним државама није се појављивало ниналик тако даровитих и карактерних људи као у Грка. Деспотизам источних владалаца тиштао је као мора срца и умове, те се не могоше живље кретати, слободније развијати. Тек у слободнијим јелинским државама било је прилике, да нојединац снагу своју напрегне, да је што боље усаврпш. Ми овде не можемо ре!)а,ти редом све оне велике људе, који су појавили се у Јелина, јер то не би простор овога листа допустио; ми ћемо само неке нацртати, и то оне, који су најпознатији. Међу најпознатије Јелине, ме^у највеВе духове јелинске спада — Темистокле. Још у детињству видело се да ће од њега бити необичан човек. Учитељ му је рекао: „Из тебе Ее бити или врло добар или врло р!;ав човек!" Као младић клонио се сваке забаве и бавио се увек озбиљним пословима, Друг његов види га једаред замишљена и занита га: „Што си се тако замислио?" „Милтијадова слава не да ми да спавам," одговори Темистокле. Када га једаред у друштву понудише да свира, рече: „Не знам свирати, али знам од мале и незнатне државе направити велику и славну!" После битке маратонске водило је у Атини мало и велико о томе бригу, како да се љути душман азијатски опет дочека. Да ће овај покушати, да освети маратонску ногибију, о томе није било сумње. Само како да му се против стане? На суву су Атињини показали се као јуначни, победоносни борци, који се могу с Перзијанцима у коштац хватати. Али су ови имали и силну Флоту, која је опаснија била, јер се на њој могла увек искрцати безбројна војска, па Грчку са сваке стране напасти. Ову је дакле требало уништити, па ]е онда борба више него у пола олакшана била. С тога Темистокле навали, да се сагради што већа Флота. Ова је спасла Јелине. Победом код Саламина уклоњена је од Грчке највећа опасност. Колико је Темистокле био славољубив, ипак је у тренутку опасности имао и самопрегоревања. Атињани су од свију Јелина били највештији морнари, најумешнији борци на мору, они су највише бродова опремили. Само се дакле по себи разумевало, да је њимау тој борби првенство припадало, да је из њихове средине требао изабран бити поморски војвода,

И С Т 0 Р И Ј Е. »д СавковиЂа. Т 0 К Д Е. адмирао. А ко је за то био способнији од Темистокла, творца Флоте атинске?Али му Шпартанац Јеврибијад неће то место да уступи, и Темистокле се за љубав општој ствари одриче заповедништва. Биделисмо, како је он лукавством приморао Грке, да се упусте у битку код Саламина. Цео план и расноред јелинских бродова био је његов. Кад је већ победа одржана, лати се он другога лукавства, да Ксеркса у Азију отера, како би га одвојио од војске, те је не би својим присуством у бој подстицао. Он му поручи да бега кући, заваравајући га, да Грци хоће да разоре мост између Јевропе и Азије, те да му пута пресеку. Овај на врат на нос побегне у Азију. Победе над Перзијанцима пробуде у Јелина неописано одушевљење. Сад су видели, колика им је снага. Мало и велико је ликовало. Шнартанцима и Атињанима припадала је највећа слава. Особито је Атињане сваки славио, сваки преузносио. Они су се у најодсуднијем тренутку најодважнији показали. Једини они нису ни кад очајавали, Међу свимаАтињанима заслужио је највећи венац славе — Темистокле. Име његово ишло јеод уста до уста. Старо имладо, мушко и женско славило га је. У Шпарти му главу увенчају венцем од маслине. То је било највеће уздарје, којим су Јелини признање своје исказивали, Они нису у паграду давали сребра ни злата, као што седанаскечини! Када се Темистокле враћао из Шпарте, отпрате га до границе триста одличних младића. Оваку почаст није ни један Јелин доживео. Кад се нојавио при олимпијским играма, није било крајаликовању. Све јеу њега гледало, свему је одушевљено клицало. Када је ратнабурау јевропској Грчкој прешла, почне Темистокле настајавати, да се Атина тако оправи, како ће од сад у случају невоље душманима лакше одолети моћи. По мишљењу његовом Атињани су сада тројаки задатак извршити имали. Прво су требали подићи зид око вароши, како би се од сад лакше и сигурније бранити могли. Овој намери Атињана стану се противити Шиартанци, јер колико им је у рачун ишло, што су Перзијанци од земље одбијени, толико су бојали се, да се Атина сада јако не осили, те да им не преотме првенство, које досад имадоше. Темистокле учини предлог, да оде посланство у Шпарту, те да ствар ову изравна. Он сам био је на челу томе посланству. Када оде у Шпарту, није никако хтео излазити пред еФоре, изговарајући се, да чека остале чланове посланства, који су остали били у Атини. Овима је сам он казао, да одмах за њим не дођу, наложив у једно Атиња-