Глас народа

244

костигоше ф . 27 50 н. до 29 ф .. средње 25 ф . 50 н. до 27 ф . 50 н , фришлинги 18—21 ф . 50 н. од центе живи тежина без потрошарине. Радња је била живља у тешким сортама. Свдњсва маст. Почем нотреба још не одговара очекивању, газде су биле питомије, те се пазар оживео и прилично је продано по ф . 41 с буретом, ф . 40 без бурета. Американска бележи се по ф . 39 до ф . 40. И у сланжни није се потреба увеЕала, но ипак се због умањених стоваришта цена угарској сланини одржала, напротив аиериканска је јеФтиније продавана. Плаћано је: за сланину из унутрашњости ф . 41 до ф . 42, за американску ф . 36 50 доф . 37; за варошку ф . 38'50 до. ф . 39'50 Лој. Обрт се ограничио на најнужнију потребу, ногаздене ће да попусте, јер се надају бољој цени. Бележи се ф 27 да ф . 27 50. Шљиве. При слабом пропитивању за извоз закључено је само 500 цен. српске у бурету по ф . 11; босанска у бурету ф, 12 50 до ф . 12.75; у вреЕи ф . 12. Пазар мртав. Пекмез. од шљива без пропитивања. Не ће нико да плати ф. 10 50 до ф . 11.

Восак. Још никако нема нових довоза, тражња је слаба, цене непромевене. Из друге руке рожњавски ф . 82—83, боље каквоКе ф . 95—100. Шишарке. Иосле дугог мртвила једва се један пут и у овом еспапу отвори живља радња и узето је за бечки и пешч тански рачун око 1500 беч. цен. за Ј / г фор скупље него прошле недеље. Стреш. При непрекидном пропитивању одржава се ценаза високостепени еспап на ф . 36; довози не подмирују ни издалеко потребу. Еоже. У сировим кожама ове недеље није било знатне ра^ дње. Продају се: угарске кравље по Фор. 54—55. воловске ф. 55—56, питлинги ердељски Фор. 78—80, телеНе без главе ф. 130—135. Од овчијих кожа продато је прошле недеље око 12.000 ком. разне сорте, ито: немачке лањскесвуном по ф . 3 60—4*20, овогодишње први пут стрижене ф . 2—2'60, српске и турске ф. 115- 125, банатске и ердељске ф . 130—140 (све по 102 комада), ЈагњеЕе су јако тражене и пролазе брзо; српске ибанатскепо Фор. 108—115, ердељске грубе ф . 80—90, Фине ф . 95—100, немачке ф . 50—60 (све по 102 ком.)

ДОПИСИ „ГЛАСУ НАРОДА."

Нови Сад 20. јула. У предпрошломе броју овога листајавило се, да је порота овдашње српске занатлијске задруге осудила једнога занатлиЈу да плати своме калФИ срамоту од 10®ор. за то, што је он овога тукао, и 6 Фор. у раденичку благајну. Овај закључак би поднешен капетанији као обртничкој власти с молбом, да осуђенога на исплату одсуђене суме нагони, и ова је сљедеКе решила: „Пошто се порота упустила у решење казњенога предмета, и њен делокруг се само на оне у 98. §. обрт. закона набројане предмете и случајеве простире, то се овај њен закључак уништава, и она се упуЕује, да се у будуНе искључиво свога позива и делокруга придржава." Овде се давле порота упустила у решење предмета, који по казњеном закону у делокруг кр. срескога суда спада, а управо она је требала дотичнога занатлију гласом 84 §. на наплату плате од 14 дана осудити, а 63. §. од обвезе службовања опростити, и напоследку тужиоца због тучења на компетентан суд упутити. Ово нека буде поука за све задруге и њине пороте, и они треба да се уздрже судити у предмету, који у њин делокруг неспада, јер 1е се така пресуда увек уништити, а такови случајеви крње достојанство задруге и њене пороте. Треба још и то знати, да се порота због суђења преко њенога делокруга може и на одговор позвати. Оомбор 23. јула. — Ако се и с које стране мало што чује о школама, то за цело одавде, одакле би требало да се највише чуЈе као из места у коме је расадник народних учитеља. Рекао би човек — кад би по ћутању судио — да овде мора бити „обеЕана земља" кроз коју мед и млеко протиче и да је све тако уређено, да се ништа више ни пожелети не може; али ко би се ијоле хтео да упозна са стањем овдашњих школа, тај би брзо до уверења дошао да овдашне школе дошије стојенегоу каквом уредном селу. Овде има у самој вароши 9 учитеља, 2 учитељице и 1 катихета, а на салашима има 4 учитеља. Овај број учитеља намештен је из потребе према множипи деце да одговори пропису закона. Учитељи су дакле ту, школске су зграде такође ту, а шта да рекнем за децу? За њих ево нека бројеви говоре на сви 12 варошких учитеља долази 232 деце, која су до краја школске године школу полазила, не долази дакле на сваког учитеља једно на друго ни пуно20деце амогло би да је среЕе 50 и више деце доЕи на сваког учитеља, што је општина и имала ва уму кад. је тодико учитељских места установила и издржава. Па и ових 232 деце тако је нејед-

нако подељено да има разреда са само 4, 6, 8, 9, и 12 деце и само је у једном разреду било око 40 деце. ВеЕ. овибројевиеу довољни да баце хрЈаву сенку на школе и на школску власт. И одмах се и силом намеЕе питање: иди баш нема деце, или се школска власт не стара да у школу иду ако их има? На оба ова питања је лак одговор, и то на прво да има деце. јер то је и побудило општину на подизање толиких школа, 8 из овога онда сљеди да се шолска власт нестара довољно и не употребљује законом прописана средства за утеривање деце у школу, која су за школу способна. Истина је да се школски одбор често састаје и доноси многе закључке ади који понајвише само као закључци и остану. Или зар није тако кад су школе празне а могле би бити пуне? Па тако Ј 'е то сад кадје наша веЕина у општини, наж маЈјистрат и наш градоначеоник; а да жта Ее бити кад се то све преокрене ? А да Ее се преокренути и то за доста кратко време, отом нема сумње, а ко неверује нека само сравни наше садашње стање са стањем и бројем наших душа пре десетак година, па Ее се ужаснути кад види разлику али у — назатку а не у напретку. Много Ј "е и то допринедо неиохађању школе што још ни Ј 'едан родитељ није кажњен због нешиљања деце у шкоду макар да се у цркви са узвишеног места више пута говорило и претило да. Ее сви немарни родитељи због нешиљава деце у школу кажњени бити, па народ веЕ огуглао на те опомене и претње и сматра их више за шалу него за збиљу. Да се закон тачно изводио одма ири ува!)ању сад би шкоде са стране поха^ања деце у најлепшем цвету биле. Вно живог примера у Ст. Ееру, који може свижа општинама у том погдеду за узор сдужити; у њему иду сва деца дистом у школу а народ твр. : о верује да то мора тако бити, кад закон заповеда. — Знам ја да Ее се школска власт и тиме изговарати, да не лежи све до ње да се закон потпуно врши; али се на то мора приметити, да она не извршује тачно ни оно што баш до ве лежи као што је н. пр. објава кад се школе почињу. Ово колико се чини мала, ипак је важиа ствар, што је и сам сабор увидео те јеитобаш у закон ставио „да се почетак школе има уобичајеним путем 14 дана напред објавити." А како је то овде ишло? Тако, дасе почетак школе објављивао или баш онај дан кад се нхколе по^ чињу или недељу — или и две недеље дана после почетка школе. -Еако се дакле може захтевати да други ко врши закон, кад га не врши ни онаЈ', који је позван да му важност и силу даје ? У закону се не би смедо ништа омаловажавати, па нн оно што изгледа као ситница; допусти ли се да се омаловажи једно, друго Ее се омаловажити и без допуштења.