Глас народа

243

Б Е Л Е Ш Е Е.

Како се даду потаманити гусенице. Сваке године пропадне нам најбоље воће са гусеница. Покушавадо се свакојако да се тај гад тамани, али сеније дало, најбоље је када се школска деца за то заузму, али да то добро пође, нужно је да се нађе људи, који Ее хтети тај труд дечији наградити, најзгодније би било да то саме опгатине чине, црквене и политичне. Шта може тако награђивање учинити, ево ћемо навести један пример. У Шагу у Банату јави један цријатељ школе учитељу, да ће он награђивати ону децу. која буду гусенице купили. Учитељ по томе каже деци да купе гусеница што више могу, да им главу одкину и прса пригњече, јер иначе, још по три дана (?) копрцају се по томе да их на нижуна конац да их преброје и у школу донесу, де се уједну књигу записује колиео је које дете донело, и засваки 100 комада добије дете по један новчић за писаћу потребу. За 14 дана накупљено је 42 хиљаде и добивено 1е награде 5 ФОр. У бројању беху деца чудо савесна. Јчитељ је чешће пребројавао и увек је нашао да је добро избројано изузимајући једнога, који је тога ради и изгубио награду. МеЈју поватаним гусеницама беше 20.000 женки, од којих свака што је науком доказано леже као лептирица 500 јаја, пет стотина пута двадесет хиљада то је десет милиона. Дакле десет милиона гусеница мање у једној општини. Сад кад би се тако у свакоме месту радило

и кад би се сваке годинепонављалоонда каква била корист зар би за то још доказа требало. Како се да млад грашак од врабаца сачувати? Познато је даврапци јако опипају млад грашак, Како се на неки мести за јесен по ново грашак сеје, то неће бити згорег знати како се то даде одклонити. Ја сам, вели један баштован, грагаак, чим је истерао, загрно, и то тако да се ништа невиди. Кад је поново истерао, већ је отврдно био и врапци се за њега тако не отимаше. Ја сам ипак и по други пут загрно га, и вигае гасе ниједан врабац недотакну. Грашку то несмета, он расте као и кад није загрнут, с тога је овај поступак препоруке вредан. Јаблан уз насапе. Код нас има доста насапа и баруштина поред њих, који би могли засадити се дрвећем те би и користи било за огрев и за здравље. Кад је године 1762 пруски краљ Фридрих дошао у Штајнау уШлезију једном спахији у гости, ходао је сњиме по багати па кад је догаао на крај де бегае мочвар запита: гато нема даље багате, гато немадрва и даље Спахија одговори. „Земља је мочварна." „Па што се не саде јабланови". Спахија послуша краља и данас најлепше гаеталигате одјабланова стоји онде де дотле баруштина беше. Јабланови су лепи високи и до 18 цоли у просеку дебели. Потомци спахије увек се сете на краља Фридрика кад доспу у поменуто шеталигате.

ТРГОВИНА.

Нешга, 20. јула. — Једва се време један пут упутшго. Сада имамо умерене топле лепе дане, те се својски сабира жетва, само што је ова на жалост гора него што се слутити могло. Само вукуруз и вромпжр стоје прекрасно, те се надамо, да Ке нам у нечем губитак надокнадити. Житна радња. Прошле недеље нису сецене бог зна како колебале, особито су нжске биле у евективном житу. У почетку недеље слабо су купци учествовади, те се за нрва два дана услед слабих понуда и цена устојала, а почем је ово уздржавање трајало до сред недеље, то је цена пала за 15 до 25 нов. но каквоВи. То је особито притискивало нов еспап, почем је, овај због своје лоше каквоЕе све до закључка радње остао занемарен, и једва се могло од њега нзшто продати по врло спуштеној цени. Финијесорте постигле су при крају недеље 5 новч више. Цео обрт изноеи око 100.000 цол-цен. све у старој роби. Термини почеше са врдо високим ценама, и то по ф . 6.25; у првој подовини недеље падоше нагдо на ф. 6до ф . 5,75; удругој половини скочшпе на ф . 5.82 до ф . 5 87 и завршише са ф. 5.90 новац и 5.92 1 /, еспап. Ражи није много стиглона продају, нистаре нп нове. Пдаћало се за 1а до 25 новч. више него прошле недеље. Обрт око 6000 мерова. У терминима за август-септембар и септембароктобар закључено је нешто по Фор. 4. У јечму још се никако не развија радња, новог есаапа Нема још на пијаци, а за оно мадо старог иекадо се много, па зато није ни прошао. Кукуруз одмах с почетка плаНан с 5 до 10 новч. скупље и то по ф . 3.45 Газде су искалејош више и с тога је обрнуто само 25 000 ц-цен, Термини: банатска за август-септембар поче

са ф . 3.45. скочина ф . 3.57 ј Д изаврши са ф . 3 45 новац. п. 3.50 еспап Банатска за мај-јун 1876 поче са ф . 3 60, скочи нагло на ф . 3.76, и опет паде нагло на ф . 3.55 до ф . 3 36. Е зоб је скочила са 5 до 10 новч. Обрт је изнео 20.000 мерова. У терминима: бачка канал за 50 беч. фун. од ђурђа на јесен с почетка ф 2.30, за тим Фор. 2.28, на послетку ф . 2.25. Репица једнако мртва! у банатској незнатна радња: до ф. 10% закључено. У брашну је после велике живости прошдих недеља сада наступила тишина. Узрок је томе: што су иностране пијаце попустиле, а и наши су купци за дуже време с еспапом довољно снабдевени, а при том имају још доста и да.примају, те је са свим природно што се сада уздржавају с куповањем. На против наши мдинови чврсто се држе и не обаљују цене. Буна. Почем на пијици није бидо никаквих ведиких купаца. обрт је био врло ограничен. иједва је продато 840 цената. Свиње јако су траженеза Беч и заизвоз преко Боденбаха, особито теже сорте, Купци су с почетка биди врло расположени, но при крају охладнише. Продавци су се држалп чврсто. Вележене ^у ове цене; мацарска стока од 340—500 Фун. 32—33 3 Д н., српска стока од 300—380 фун. 32—32%., стока 3) н, заизвоз преко 600 фун. 41% н. Довоз из доње Угарске 1190 кон., из Ердеља 150, Србије 850, Румунске 290, преко угарске северне жедезнице 400 ком., скупа 2880 ком. Извоз: у горњу Угарску 370 ком , у Беч 1410, у Праг 40 нреко Боденбаха 400, преко Одерберга 80, транзито 240, скупа 2540 ком. без пештанског потрошка — У Штајнбруку леже 16300 ком. — Рогате марве довезено жељезницом 873 комада, одвезено 167 ком= Бечка пијаца: У уторак довезено 2930 ком. разне сорте, угарске тешкв