Глас народа

'284

са својом снагом и узрастом јако имнонира. Лице му је класично, 5 но ход муи то како се држн иоказује да има нешто тромости у љему. Глас му је таван и пун бола. Дивна појава средње величине то је вођаЗубаца Тома Томашевић. Прав леи окретан човек. Чело му паметно, око живо, дети на све стране, те критикује). Ма да норед Луке Петковића и ТриФка Вукаловића не унада толико у очи, ипак његова реч пресуђује у његовој околини. У ратном савету пази се јако на његове расудне речи. Слика добродушног, јуначиог војника то је во1ш Грбљана из Жупе у Боци которској, Гаде Бајковић. Он је средње величине сабијен ради нолагано као обично старац од 60 година. Лице му је као у стара поштена шумара. Носи се сасвим друкчије него остала три во 1;е. Ови имају црвен, златом извезен прслук, а Бајковић и Љубибратић носе -белу црногорску Душанку. Раде Бајковић учинио ме је својим нобратимом« Онјје војеваоиу устанку бокенгком кад су усташинапали на кулу Горазду иоред тврђе Тринита код Котора 23. окт 1869 Гаде је ту вођа био. Ја сам био послан са четом једном на стражу. Еад суТурцинанали на усташе доспео сам и ја у бојни ред. Јабудем рањен. Гаде већ није знао шта је доста такога је то развеселило: »Видиш ти," рече ми он, и ио_ љуби ме, „пре смо били непријатељи а сада смо више што него пријатељи, сада смо побратими", (браћа по оружју.) Ја ни сам могао моме побри одрећи да у битци не будем, ма да сам оружан био садва „Федермесера" и једном шпанском трском. Но нажалост о битци код Дужи, нисам могао од шинрага до мога

побре доснети. Људи, који су очнма гледали уверавају ме да је стари господар страшан анџар. Осим ових, које сам набројао морам још једну важну личност споменути, Словенца, родом из Љубљане Мирослава Хубмајера. Овај је био вођа чете (цугсФирер) код аустријских топџија, Сада је својевољац у Херцеговини и јунаштвом својим стекао је себи лено име у читавој зељи усташкој. Устаници се вазда диве његовомејунаштву. Нападај устаника на турску Кулу Дријено под вођом Мирославом Хубмајером ноказао је какав је то човек. 0 томе и о Хубмајеру други пут. Осим Љубибратића и Мир. Хубмајера ја сам за шест дана доста честобиоу друштвуи имао посла са вођама усташким, и морам рећи, да се немогу доста да начудим памети и ваљаности тих људи Ни на једном неда се нознати, да су они крајеви четир стотине година у турскоме ропству. Добри као добра деца, гостољубиви, учтиви н за дивно чудо услужни показују се ти „барбари" према мени и један према другом. За читаво време док сам се бавио у манастиру Дужи код толика силна света. што се тамо скупља недаде ми се ни једна ирилика, да забележим икакву суровост. Ја доста добро познајем живот логорски код регуларне војске. У животу логорскомкод устаника ново сам нешто научио. Поред толике ракије за шест дана нисам ни једногнапитог, устаника видио. У осталом више ћу шта о свему говорити чим дођем на то да онишем шта сам доживио у логору устаничком." изрека дакл овај човек могао ,би бити модел зи штатуу Марса каже ни просто да он изгледа тако јуначки као што је некада бог Марс изгледао. в )Класично, значи савршено, што но веле онако као што само шоже бити.

1ФД1ВГШ.

С Е 0 С К И Н А Т А Р 0 III

(Наставак.)

Ова је ирилика добро дошла и натарошу. Он је световао општину, кад је чуваре жандаре узимала, да узме поштене људе. Ноошнтина надвлада, нозивајући се на то да без хуља, што нестане никад се наћи неће. Тако је и село мислило, као и ноглавари. Нотарош је доказивао. да баш ти чувари самикраду, али му нехтедоше веровати. Једва је продрео, даод осморице узму ноловину поштених. Кад је кнез дошао у општинску писарницу дозове чуваре и каже им да му волове траже. Чувари су дужни били платити штету ако је пенаЗју. Они су о своме трошку тражили, али тај трошак иадао је само на оне поштене чуваре, а хуље су од браће своје, добивали натраг, што на њих долази. Но није ни само то и онај, коме је што ваљано нестало радо је додавао само да му ствар нађу, јер

ако буде судом тражио да му чувари наплате, неће добити ни полак шта вреди. Чувари ће упркос другоме дати, само да им парничар мање добије. Натарош, који се ту десио, занита чуваре које с киме ноћас ио се.ту крстарио, патролирао. Чувари му кажу и он види да су по два хуље за себе а два поштена за себе обилазила село, и то му је доста било. Кад сви изађу напоље даде у своју собу дозвати ону четворицу ноштених, заиита их којим су сокаком они ишли, и дознаде да нису опим, де је кнежева кућа, но да су туда ишла двоица од хуља и још му нреповедише, како су се дан пре кад је кнез световао оног што му је сланина украдена та двоица кликотала на кнежеве речи, које су кроз прозоре чули седећи на клупи у ходнику, јер кнез обично виче тако, да се но читавој кући чује, шта он