Глас народа

^85

у својој соби ради. Енезови наши држе, да то иде у 3 кнежевство. Тиме показују да су власт, да су старешина у кући. Нотарош каже тима иоштеним чуварима, да он хоће да уђе у траг лонову ма да то није његова дужност али га је као човека пекло да се,такојавио на очипед краде и народ глоби те их иозове да му на руци буду и утврди их да ником неодају аонће с једним од њих преобучен у чуварско одело иНи у село, де су „враиари" а друга двоица нека иду са једнлм хуљом иуваром напред па кад но5у иођу куЕи вратаревој он ће полагано за њима се увуПи, да види како се то бацају карте. Тако и би, по жељи нотарешевој иареди кнез да иду два поштена чувара и један хуља, да му волове нађу. Ови оду с вечера, а натарош са једним чуваром за њима. На крај села Ф стоји мала кућица. Подак крова још је управо а половина је већ одавно положена. Нзгледа као оно коњ будале шваиске барона Мињххаузена. кад му је стражњи труи одсечен. У кући има само једна собица и нешто кујне, која је само толико покривена колико оџак завата а даље је: горе небо, доле земља а с ребара ваздух. У тој кући живи циган Рача. То вам је омален погурен човек. Навек му је зима, те с тога носи и зими и лети кабаницу, и увек увуче главу у њу, тако да му никад очију сагледати неможеш. Око девет сахата увече, тако је после приповедао натарош кнезу, приспемо у село Ф. Четврт часа раније стигла су она три чувара што су пред нама отишла. Ја сам се на крај села сишао с кола и дошао сам до циган Рачине куће. Сакрио сам се ујендек, који је пред кућом ископан. Ноћ беше мрачна. Поред мене пролазио је један по један човек и улазио у Рачину кућу, док их се није на купило шесторо. У соби рачиној није се видела свећа, прозорчић један, беше артијом залепљен, од куда циган Рачи да стакло купи, аноћу је увек сламом заиушеи, да неби зима кроз артију пробијала, но у соби јегорео жижак. За последњим од оне шесторице дороше и наши чувари. Кад они у1;у унутра, ја сеполагано за њима увучем и станем за парче зида, које је остало од преког зида у кујни тако да сам могао све у кујни видити. Усоби се пога!)аху чувари са хуљама. Еолико ћете дати на белегу нита чуваре Рача, који карте баца? — Двадесет Форината. — То није ни колико карата. Можда ће баш оне погодити, на које недолази $оринтача, а ја ћу те избацити кад нису поклопљене. Свака карта мора бити Поклопљена. — Добро — поклопићемо их, ево 32 Форинта. — Али вама $али два вола, и карте могу уједаред само за једног вола да погоде. дваред ихмораш бацати, дваред се морају и поклапати. — Чувари неимадоше куда, обећаше и то.

— Е сад још једно, додаће Рача, чиј ће бити алдумаш. — Нека бар то ваше буде. — А ја велим, да намирите управо 70 Фор. да буде равно на остају 6 Фор, на алдумаш, а то је доста. — Један од поштених чувара, код кога су новци били извади их да их даде Рачи, али овај му одговори: Ти си видим нов жандар, ти још незнаш ред. Сад ћемо угасити свећу. Мој ће касир иваћи у кујну. Но ти несмеш знати које је. ]1заЈ;еш у кујну под оџак и тамо ћеш новце дати, Рача дуну у жижак, у соби остаде црн мрак. Поштеним чуварима нроЈнлне мрави кроз све жиле. Страшно је то бити међу лопова па невидити ни прста пред собом. — Шта мислите сада како вам је запита Рача, који је баш пред поштеним чуварима стојао, алинебојте се. То је ватра и без дима и без пуцњаве, али тако се учи у праву ићи. Врата зашкрпаше и на поље изађе један лопов. Рача онда рече чувару у кога новац беше да изађе за њим. Овај изађе. У кујни беше мрак као и у соби, само се једна светла пруга, пгарока за једну шаку пружила из Фуруне. Рача је метуо у фуруну жижак и тако га наместио, да само у једној пр-зи светли На ту светлост мете руку лопов, који је изашао да прими новце. Тако је могао видити колико је новаца, а да га онај невиди који му новац даје. Обоица уТ)Ј по томе унутра и кад су се мало измешали жижак се упали а на столу је стајало 6 ф, а. вр. за алдукаш. Рача узме карте размешта их и чита из њих да ће око два сахата изјутра волови бити везани За купу, што стоји на ледина. Ја сам видио и кад је Рача жижак у фуруну метуо и чуо сам све шта се говорило, хтео сам ићи општинској кући, да и* д&дем све поватати, али кад по договору нашем изађоше она два поштена џандара на поље да, као што унутри рекоше, намире коње, и ја им каза шта сам наумио они ми одговорише: — Зар незнате господине, да и власт у овомместу није боља, још би ви страдали; у томе оделу вас би за лоиова узели и затворили би вас те би било срамоте и покора, а ништа се помогло неби. Чувари поштени оду а ја останем, да чујем, шта ће хуље диванити сада када су сами. Пришао сал тога ради ближе вратима и имао сам шта ичути: — Дакле уватисмо и тога гласовитог кнеза, итај се занео за оним занешеним натарошем, који држи, да му је посао ватати лопове а не новце. Друкчија су се господа на нас дизала све сами рисови брате, па ево их данас у нашем џепу питоми су као питома мачка. Вадава паметан ти је овај наш натарош. Шта ће он сам да исправља свет. Али ја сам га и научио памети. Дајем му ја две стотине Форината. да нејдем даље, али он неће, оправи ме већ куд