Глас народа

286

треба» а кад сутра дан, а ја: добројтро господине како сте? — А од куд ти? — Отуд, де су ми четир стотине остале. Нехтедосте да их поделимо. — Него реци нам како од тога гуска украде волове ? Чувар хуља прихвати: — Лепо. Ја сам чувар, па да су ме ухватили у авлији, ја бих рекао, да сам чуо неку ларму па ушао да видим, да се није каква хуља увукла. Тога седакле нисам бојао. С вашкама самлако, мето сам сала у толико водира, (рогова) колико је вашака, па бацио пред свакога. Вашке се дате сала, али како Не из водира излизати, треба га разбити а то вашке нису кадре. Слуга је спавао на врати, али ни во, ни коњ никад неЕе на свога господара стати, а да се слуга пробудио, ја бих га луиио по звеззи, дабиму светлаци искочили и побегао из авлије па утрчао опет унутра питајући, шта је каква је то ларма и викао би и сам: Хеј недај тамо, недај тамо, лопови, лопови! Није то бадава речено: нема ти горе од кућњег лопова а то смо ми жандари. За тим узе Рача да подели новце, те ће рећи. Најпре се мора извадити одавде петицазамојекарте, петица оном, који јеволове дотерао довде а десетица оном, који је издао. Дакле ево мени 5. ево теби 5 и ево теби 10. Ових је десет добио хуља жандар, који је по волове дошао. Сад нам остаје још 50. Колико има вас хуља жандари тамо, да вам ваше вратимо. — Нас четир. — Доста богме скоро ћете нас претећи. Дакле од 70 Фор. доре иа вас четир 35 Фор. ево вам их, на ето видиш шта нам онда остаје, на нас седам осам Форината. Видиш, баш смо ти ми поштени људи. Ја сам се скаменио кад сам ово чуо, још се они поштени праве и сетио сау се како је негда било у земљи Фараоновој одакле је поврза Рачина. Тамо се дотле дотерало да је крађа занатом постала, који је

своје цехове, као и други занати имао. Ко је у себи осетио неодоливу страст да краде, али је хтео да свој посао поштено ради, тај је требао само отићи и платити порез, те добити мајсторско писмо за крађу и уписати се у цеј лоповски. Допови су имали тада свога цехмајстора код кога се остављало све што се у Мисиру (Египту) покрало, и које хтео своју ствар натраг да добије, тај је требао само цехмајстору да се јави, па је добио своју ствар натраг, пошто је платио намет на крађу, или дао за лоиова што но Бечлије веле „тринкгелд," најпојницу — или прови* зију што сегрошићару, адвокатуили уопште посреднику даје. Шта више краљ Рапсанит удаојесвоју најмилију кћер за највећег варалицу, лоиова, у љеговој краљевини, који је вукао за нос и јавну и тајну полицијуисве судове. те је проглашен за најиаметнијег човека у земљи. Међутим су се она два поштена жандара натраг вратила, дошла су да поиију алдумаш, јер у рукама немају још ништа, они морадоше новце напред даги и ослонити се на поштење лоновско, па бар да алдумаш не погине. Неће ли и љих Рача — даба — однети. Ја сам но томе отишао колма и пред поноћ стигао сам кући. Те ето видиш, кнеже ко ти волове украдеиреци минемамли нраво, што нехтедох лопова чувара. Кад би среће било да нам никаквих нетреба најбоље би било, али овако, боље је ноштене него хуље узимати, но и ове треба сваке године мењати и што боље на њих пазити, да се неиокваре да не пију, да не примају мита и. т. д. Да је, кошто није, држава би требала да се постара, да се укине тај зулум, као што је Краљевић Марко укино свадбарину. Да се она за то побрине лакше би и порез плаћали, Јер овако ми плаћамо царевини 8,000 ф . а. вр. ало« повима 2.000. Тај новац што се изда за чуваре, то се издаје на лопове. Дакле четврта Форинта долази на хуље, који дембелишу, пију и ждеру само. Сутра дан лопов жандар, још ни кући није дошао био а већ му пасош подписан беше.

У С Т А Ј Т Е!

Просуло се вино из Маркове чаше, Те нам норумени све брегове наше, Н у свако срце што се српско зове Ули нову снагу и надежде нове. То не било вино из Маркове чаше, Већ румена зора буди земље наше: Устајте, устајте свима зора свиће. Сви на пос'о хајдте, свима посла биће, Та општа је кућа што се сада гради, Највећи, најмањи нека на њој ради;

Нек не жали нико живота, имања, Да нам кућа наша не буде најмања, Већ да у њој могу сви заједно стати Сви, које год роди наша српска мати. Да нам кућа буде велика и јака, Као што су куће осталих јунака. На своме огњишту Србин да се греје, А не да се грчи испод ту^е стреје. Устајте, устајте и стари и млади Та општа се кућа општински и гради. Л>. П. Ненадови-ћ.