Глас народа

.287

Ш Т А В И В А II 0 С В Е Т У. Шта нас се свет тиче, него шта бива у Херцеговини, Боснн, Србији и Дрној гори, то данас Србин пита и како је овај дист српски лист, то сена то ево највишеи обзире. Чудне се ствари догађају, облаци се купе са свију страна, муње овде онде просецају их а громови на овом и оном крају грме, |спрема се страшна бура ЈСрпство, народ, сиротиња раја радује се громовииа и обладима, та тлшина досадања гоће да их угуши, „небом свеци сташе војевати ал кнезовинису ради кавзи", но видићемо шта дан ноеи... — данас се ломи у Крагујевцу, а дотле Еемо, да преповедамо све редом догађаје са истока српског, што их досад неспоменусмо. У Боснн на крају око Уне према аустријској граници устанак |се био нешто притајао, но у старој Србији де поп Жарко жари букти у пламену. Све карауле турске око границе србијанске у пламену су. Ирибојци на води Диму, која у Дрину утиче предали оружје. Мало даље оке манастира Бање беше 18. о. м. жесток бој, погинуо један мајор и 12 коњаника турских. И око Нове-вароши беше али незнатна окршаја. У крају у Босни преко пута од Мокре Горе која је србијанско место де има телеграфска штација бије се поп ЈеФто. Поп Жарко и поп Је#то перу срамоту кулпинских попова. — У Херцеговини повукли су се усташи у Зубце ближе Црној-Гори, те неке новине веле, даје то исто, као да јеглавни табор на Детињу. Уједној битцикод Требиња погинуо јеКрсто ДеспиниЕ из Ерцег-Новог, беше му 28 г. а човек људа и јуначина да бољег не беше. Вођа Лука ПетковиЕ Бокез, који је у сто битака био са 100 других из Ерцег-новске околине освемЕе брата лепо. — Добровољци Веселин НиколајевиК из Даља, Вогомир Поповић из Зајечара, Виљем Микш из Чешке и капетан један од 1000 гарибалдијанаца, који полазе у Херцеговипу Аугуст Манешки доспу до ЕрцегНовоги упуте се даље с оружЈем преко границе аустријске, но стража их опази, гарибалдијанац стане се противити, запали револвер на то до!)е више стражара увате све и затворе. ВеК је месецдана, како јена Крупи распрштен усташки стан у горњој Херцеговини, де су католици, који су бој започели.ијош сејчета њихова неокупи. Данас тако реЕи само Срби православни војују и у Босни и у Херцеговинп. Чудо да вера Србина јунаком или кукавицом прави. Бадава кад се запева: возбраној војводе, онда. Мостарски католвци веК су и нисмено нодписали, да је њима благодет под турчином. — У МетковиКу уДилмацији иду власти у свачем Турцима на руку. — У Љубињу су 23. о. м. Глигор МилиКевиК и ВујевиК напали на Турке и отели на 2000 глава стоке. — Љубибратић био је тада на Цетињу када су Турци напали на манастир Дужи Заступао га је ђорђе ФилиповиК медицинар. ЉубобратиК ишао је да нонуди кнезу Црногорском Главну команду и да иште ПомоК али се доцкан натраг вратио. Усташи су морали од грдне силе брзо побеКи, те им је много ране и џебане пропало. Говорисе дајеовде крива стара српска неслога и отамање за госиодство али није истина. — „Народни листи" ја љају, да је једал пуномоКник црноГорски отишао у Беч, Берлин и Петроград, да. јави да Ке ЦрнаГора у рат да пође. Дописници новина, који пријатељују Турској отерани су са Цетиња. — Београдски Депутација грађанаискадаје да се рат огласи. РистиК је одговорио да ок све оставља на мудрост кнежеву. — До сад је свагда видински паша потписивао признаницу на да нак Србије, који се у полгодишњим ратама полаже. Овога семестра пак враКена је признаница натраг, и иште се пошис великог везира. Данак је обустављед. — Велики везир протестовао је код српског министра спо®ашњих послова, што се трпи у Србији Тјока ВлајковиК.

кога везир назива највеКим бунтовником. Одговор Ке му бити — поход у Босну. — „Преси" телеграФишу из Повог да су се турској војсци придружили многи католици босански да устанак угуше. Из Босне јављају да је Турчин диго на оружје све што се диКи може, покупио је башибозуке од 45—55 година. Дервиш паша је досад 30.000 оваца н 10.000 коња од раје отео а стотинама деце српске сасекао. Турци су устали да Српство истребе и Србија ако доцније дође доКи Ке на гроб сарањеног српства у Босни. У Сарајеву хтедоше Турци све хришћанске куКе попалити. Сељаци око Сарајева несмеду никуд из куће. Турци нераде нншта друго пего Фишеке мотају и старо оружје прерађују. 18. о. м. у Босни од Мотаице планине па до крај Козаре нуз реку Уну према аустријекој међи беше на 29 места крвавих сукоба »У Подградцима беше најжешКа битка, на 400 пешакаи200 коњаника удари 170 лоше оружаних усташа инадби Турке. Пало је ту 45 Турчина и 25 Србаља осим рањених. У тим бојевима пале су крвопије Аџа-Ибрахим ГуишК и Аџилапура. Поп Жарко расчистио све крајеве куда је прошао. До 21. о. м. био је од Нове Вароши до Мокре Горе с ове стране Дима све освоио 22. о. м- предао се поп Жарку на подножју домне Мајевице преме Лозници један табор саурски. „Жарко има сада 1200 момака и иде у Арбанашку, да ову диже, У унутрашњости Је народ страшно узрујан особито како су Турци близу Ужице код Стоца у Србију продрли. На народну скуппкину стигло је више од 200 тедеграма, у коЈИма се пита када Ке скупштина огласити рат ТурскоЈ - . Са бојишта самог ово су новији гласови: 19. о. м. код ЈЈурђевих стубова а 21. код Берана у ВасојевиКима беху жестоки бојеви. Од турака погинуло 130, а рањених преко 300 од усташа мртвих 20, рањених 26. ђУР5 еве стубове и села око Берана Турци су попалили. 23. бидо јежестоког боја око НикшиКа кодОзриничке куле де је јузбаша од исте погинуо код Торњавице на Растовачи око Риђапа Турци сузбијени у град 24. о. м. букнуо Ј 'е устанак и око Градачца и Брчка. Поред свију незгода и великих киша усташи се једнако чаркају под Прогором Козаром Мотаицом. У том чаркању погибе чувени крвопија јаирбег Кулин —бег. Устанак се шири. Устати хоКе слободу или смрт. 24. о. м. беше битка код Цеплице близу БилеКи. Турака погибе преко 160 а усташа преко 20. 25 о. м. беше близу Дабра жесток бој од јутра до мрака. У боју билоје 3000 редовне турске војске с батеријом топова а усташа 7О0. 25. о. м. ударе Шаранци на Пренчане и попале карауле. Истог дан беше беј код Колашина. На Бобову близу Преваља и таЈ' дан и сутра дан 26. о. м. непрестано је бој трајао. Турца из Никшићског града ударе 25 о. м. на село Озрипиће, но узмакоше натрагса знатним губитком пошто упалише неколико куКа 26. о. м. на путу у Требиње усташи су отели 20 коња. Две карауле на зубцима тога дана топовима бише. 27 о. м. ударио је ПециЈ'а са 800 усташа код Огорелице на Турке градишчане. Турци распрштени. Тај дан и ноК непрестано вукоше Турци мртве и рањене у Градишку. Истога дана беше цео дан битке на Зупцима. Турака мртвих 80. — И у Бугарској тиња. На балкапу појавио се четобаша Ила, који је 1868. године био во!ја Бугара усташа, а у Београд су дошда три Бугарина, од ових Ј "едан архимандрит, коЈ 'е је послао одбор Бугара, који спрема устапак на Балкану. Кнез је за председннка скупштине поставио Љ. Каљевића за поднредседника Димитрија ЈовановиКа. За гдавног заповедника целе српске војске наименован |е Мидојко Лешњанин, који је био војени министаркад Ј'е Ристић место кнеза уземљи вдадао. Милојко је добио тада орден од руског цара.