Глас народа

291

Приједор, 7 оахата од Костајнице, а с друге сврбе јужноисточно на Еозари (брдо.) обронку у К озарац (село) 8 сахата од Костајнице. Кнеж-поље могло би лепо и богато бити, и могло би много народа исхранити. Од Приједора до Бањалуке има два пута. Један иде иреко Козарца и Ив ањске други преко Стратинске и Бронзеног Мајдана. Од Козарца до Бање Луке има 8 сахата, (дакле од Костајнице до Бањалуке 15—16 сахата) Ивањска је на пола пута од Козарца до Бањалуке. На овоме путу има неколико хрђавих места. Тако близу Козарца, када падне киша неописано је блато, па се на несрећу не може ни обићи. Једном је упао коњ с коњаником и други се човек морао до кошуље свући и коњу и човеку помоћи. На јужном обронку Козарца има 18 таких јаруга и само на једној мост који се зове Капетанова ћуприја. Од места ваља ова споменути: Приједор, новеће место на Сани води, са тако исто названим градом на отоку Сани. Козарац тако|је повеће место еа многим раштрканим кућама, на измаку кланца Козаре са старим оналим градом. Да.хе се види на лево и десно више кућа у скуну имноге раштркане. Тако је и у Ивањској. На врху на обема странама (горе) Д р аг о ч ај а види се такође више кућа.

Други пут води од Приједора но сахата уза Сану ка Гомионици и даље јужноисточно лепим пределом Тимарем. Ту сврће на северном обронку Берегемице, |ужно иде брегом кроз шуму нешто мало источно снушта се за тим нагим јужним обронком доста стрмо к Стратинској и иде даље долином њезином и подножјем обронака северних брегова добар сахат. Одавде иде гомионичком долином североистрчно нресецајуНи јој источни угиб њезин, ка Б р о нзеном Мајдану, 7 сахата од Приједора. Од Бронзеног Мајдана иде нут источно североисточно преко неких ниских и равних слемена, која се западно северозападно повлаче са евојим стрмим обронцима, између којих потоци теку, а најпосле се доста стрмо на врх слемена између Гомионице и В р б а с а (реке), нодиже са којега се цео дивви предеој на Сани и Гомионици видн. Одавде се снушта пут доста стрмо у сужену и проваласту долину Дрквине и иде њоме више пута нреко потока и местимице преко хрђаве калдрме у Бањалуку 4 сахата од Мајдана. Од места виде се Тимар, управо предео са многимраштрканим куЕама. Стратинска, неколико кућа у долини. Бронзени Мајдан мало сеоце од својих 80 кућа, на обема обалама Гомионице. Осим тога види се још по сепце неколико кућа.

3 А II И држане седнице учитељсна збора 25. авг. 1875. у п Председава Јован Настић. Перо води Срдан Увалић. Бр. 6, Председник огварајући седницу поднаша предлоге њене од изасланог одбора у ствари пензијона Фонда. Бр. 7. Председник ноднаша збору представку у погледу учут. мировина која гласи: Високи нар. школски савете! На позив сл. енар. школ. одбора бачкога састао се потиисани учитељски збор епархије бачке да се саветује о потребама и о унапређењу народне наставе. У току тога свога саветовања није потписани збор могао а да не обрати највећу пажњу своју на једно од горућих питања на пољу наше народне наставе — на питање учитељске мировине, потпоре учитељских удовица и сирочади. Школ. уредбом од 1872. изречено је сабором народним начелно, да се саборски донесе уредба о мировини срп. нар. учитеља, којима је вишехваљена Уредба нормирала остале школске одношаје, а високом народном школ. савету наручено је да ноднесе Доидућем сабору нацрт о такој уредби. Сабор је од то доба у два маха скупљао се и уређивао је друге одношаје, без да је обратио своју пажњу овој по нар. учитељство важној ствари, ма Да се глас нар. учитељства у тој ствари више пута и разним начином дизао. Нека је допуштено потпиеаном збору да даде Ви-

с н и к ^суетву учитељства епархије бачке дијецезе у Н. Саду. соком савету, овим закон. путем пуном одлучношћу израза своме дубоком жалењу, што високи школски савет од зачетка свога до сада бар видимо ниједао од себе никаква знака да је учинио све оне за успешно решење таковог питања нужне кораке, тетим није нами, који смо живот свој посветили просвети свога народа утро ону црну бригу са чела, којанас сналази кад год помишљамо на своју старост и немоћ, на своју породицу. Док у нас нису учињени ни најнужнији нредходни кораци за уређење мировинскога питања, дотле видимо да се високи земаљски сабор XXXII. закон. члан. од 1875. постарао о једној ошнтој мировинској заклади, која се већ у живот приводи. Срнско нар. учитељство изложено је са немара који је овладао у извршењу саборске одлуке у погледу мировине српских вероисповедких учитеља великом искушењу да постане чланом држав. мировинске заклдде, с друге стране има доста знакова који показују да се са извесне стране српско учитељство приморава да ностане чланом те држав. мировинске закладе. Стојећи на томе раскршћу сматра учитељство бачке епархије за своју најсветију дужност да законитим путем дигне свој глае и да изјави вис. народ. школ. савету: да је дванајести час да се све што је иретходно потребио спреми за успешно решење мировинског