Глас народа

данашњем напредном и просвеКеном деветнајстом вјеку, дајош од овакови пастојатеља такова тиранства трпити морају!! Он ми је забранио да не сием ништа разговарати са Јеромонахом Вениамином, и због тога ме истерао, — Тажо је ономад због тога узрока, истерао ђака Гимиазисту Манојла ЖутиБа, и овај отишао Г. Руварду Архим. у Гргетег, који га је тамо примијо до почетка Богословије. Опомад кад сам дошао 29. авгу. на Усјешовеље пред подне из Палааке, и донео моје ствари, незастанеи Игумана у Монастиру, нити је била служба божија тога дана, јер без Јјака не може сам један Јером. служити, него је отишао у Хопово Мон. (као тамошњи администратор) гди је до понедељника стајао.У понедељвик тражио сам Фруштук од куварице, и она ми није хтела дати, ја заиштем макар леба самог, она вели није печен, и тако није хтела ни ручак готовити, док Жгумаи није среЕом дошао нре подне, а иначе не би ни рунка било тога дана. Па кад оваки поступак једна куварица може чинити прела Јеромонаху у В. Ремети. онда нетреба заиста шиљати никога за <5рата, докле траје Мгумана Евногија. —

Да је ово све истиннто посведочи^и се може, и ја такоре најстрашнију заклетву положити могу. Па опда оцењујуЕи поступак злочестог Г, КузмановиЕа као према странцу указани велим: да ту неможе имати вољу нико живити у Монаетиру, а још мање водити бригу, о његовој Економији. Са овим нисменим изражаима предстајем понизно Вашо Светости које и устмено одостојеравам. Усљед чега усурујем се молити понизно Вашој Светост, за определење у други Монастир, гди Ке се осведочити достаточно моје владање и нонашање које сам до данас указивао у страним з 1 емљама. У Карловци 6. септембра, 875. год. ЦјелујуЕи св. десницу Ваше Светости јесам понизни Михаил Ранновић Јеромонах.

С Е 0 С К И е А Т А Р 0 ш (Иаставак 1

У тај мах изађоше онштинари, а натарош продужи, а баш да вам истину кажем, само кад кнез и натарош хоће тима нема станка, нашто су шупаси, него за битанге. — А.та уредан миран човек несме се протеривати. — Али то је оно, што он неможе бити миран, јер ми му недамо мира, ако он и хоће да буде миран. Он ће отиЕи у крчму, седиће мирно и пити свој халб сајтл, а наш ће ђука доћи: хеј швабо дед да видим какво је швапско вино, узети иепред њега чашу и нопити је. Шваба пе се расрдити, па на руку, овај на њега, па ето кавге и тужбе, ами Еемо рећи: доста ми имамо главобоље са својим, са туђином бар неморамо, па шупас. Метути унутра тее§еп Каи&га, ипс1 ипгаМдепВепећтепз, због туче и немирна владања. 1ли ако се на то нерасрди, Јука 1е извуНи столицу испред њега и. т. д. дражити га, а ако све то непомогне, боже мој.та то је лако сакрити што у швабину авлију па после премећати и наћи. на \гедеп де§гшс1е(;еп Б1е1)81аћ18уег<1аећI, због основане сумње да је лопов, на поље с њиме. То све није ни право ни човечно, али како су нас напали тако се и бранимо. Нјима се даје новац испод руке, њима се опрошта порез, ето по ритовима само њих намештају, па им дадоше земље да за толико година пореза неплаћају. Тојенож. којинам иодгрло подносе, па зар смо ми хрђави, што ножу окрчнемо врх у њих, онде де смо јачн, а де нисмо ту смо погинули, Овде смо јачи па треба да се недамо, — Имате право господине бележниче, али шта ћемо с тиме што закон допушта да човек може живити у једном месту а у другом земљу купити, што пре!;е у граници није могло бити. — И ту ћемо се ми помоћи. Зар ви нисте при-

метили онај параграФ у уговору с нашим чуварима, Де се вели, да чувари несмеду чувати туђу земљу него само овога села, па штато значи? то значи то, да чувари морају потаманити усев на тој земљи. Купи странац ланац дваземље, та стоји између наше земље Чувар дође коси зоб у зелен или бере кукурузе теЕ што су за пурење и нрави другу штету на странчевој земљи. Напђе ли газда, он иређе само на нашу њиву. па кад га онај иита, шта је то на овој њиви. Он ће одговорити, ја незнам, ја непазим на твоју њиву, ја овуда чувам. Он ће чувара тужити, а ми ћемо искати сведочбу. Он то нема. Чувари му не морају штету нлатити. Он ће тако годину две дана, па ће се ратосиљати и продати земљу јеФтиније него што је куиио. — И то разумем господине, али шта ћемо, кад ти странци накупују више земље, па тек уједаред устраже, да се комасира. на једно место састави, власт ће им ићи на руку, јер је њихова, па ће које претњом, које митом и т, д. и наше људе задобити. — Видите, господар кнеже, ја сам за комасацију, али сад је не желим док не одбијемо прву навалу, ко прву битку добије, на тога већ ташо лако не нападају више, а ими ћемо се дотле опаметити и окуражити, него те ваше речи баш ме наводе, да вам речем, што сам ово дана мислио. Бидите. ви имате право, да може до комасације доћи, и знате ли шта би онда било, онда би и ледине поделили и странци би добили онолико колико им на кунљену земљу припада, иа узмите, да нагло од нас прекупују земљу ми би остали без дедкна, за то послушајте, што ћу вам рећи, вас народ слуша, народ је наш за сад још као овца, куд воВко пође све друге за њом, ви би даклеЈшди и себилепсио-