Глас народа

319

Мало час дошла је попина кПерка са солгабировљевом рањеницом и нешто је попи нришапнула, те које обећање солгабирово, које воља лепе Еери, коју попа јако пази, изазваше у њему онај одушевљени позив. Гостн се згледаше. Солгабиров погледа у жену као да би реЕи тео: а шта велиш? Попина ћеркаутај мах притрча солгабировици и запуши јој уста умиљатом молбом: молим останите милостива, а солгабировљева рањеница погледа у натароша, као да га пита, а зар ја незаслужујем, да и ви коју реч уложите код тетка и натарош иоклони се нред солгабировом и у учтивој шали нрипоможе домаЕима: молим > име општине господин солгабиров. — Е кад је у име онштине остајемо жено. — А зар није у име ваше, примети солгабировљева рањеница и ногледа га чисто сузним очима. — Није, него баш у име ваше. Солгабировој ћерци разгали се, она пружи и стиште натарошу руку, но у тај мах посумрачи се испод танких обрвица лепе нопине ћери. Женске су по томе изашле да се прођу, и отишле су попиној кући без мушкараца, а мушкарци су пили дотле док није абриктиванаслушкиња ушла у собу и са свим онако иапагајски изговорила: повдравила вас милостива госпођа нароховица, да изволите на вечеру доћи! — Е молим господо, нрихвати попа, и узме солгабирова испод руке сједнеа натарошс другестране. Енез и учитељ кад неимадоше кога узеше се сами испод руке па за нопом, Вечера беше поповска, вино сремско, гости Вачвани (лака кола бесни коњи, пијан кочијаш) е онда питај зору шта је видила у парохијалном дому. Још за памети позвао је солгабиров натароша, да кад у срез долази на другу страну нејде но њему. Госпођа

солгабировица је, додала, даникако друкчије нечини, а госпоЈжца рањеница је ћутала, јер ту није требало ништа више говорити. Старешинова воља млађешини заповест. Она је приметила да има на шт<ј сујетна бити и то је одмах уиотребила. Женско срце заборави се кад и кад. али глава одмах га коригира, поправља. До осам сахата ујтру био је солгабиров с друштвом у стодици својој и одмах је отишао у канцеларију. Ко до подне редовно попије десет чаша пива у подне три олбе вина, у вече шест чаша пива, а после вечере од 8 до 2 ујтру, колико буде, вина, тога је мамур из свог те$тера избрисао, Кад је солгабиров с друштвом отишао нребаци ће попина ћерка господину натарошу: — Мило ми је господине, што сте тако расположени били, баш сте лепо забављали госпођицу солгабировљеву. — То је и у реду било, она је гошћа — Па додајтемолим^вас исолгабировљева рањеница. Тиме је госпођица ћерка парохова и понизила супарницу и натароша ошинути хтела. — Не срдите се госпођице, ви ваљда разумете, не ради ње, него ради општине. — Ео је још ради села љубио девојку. Знам, да ради девојке момак заволе и село одакле је девојка, али обратно не, иначе би човек кад му се које место допадне морао волети све девојке, иамациганкебиле. — Но ви ме нећете да разумете. — Вас немогу разумети и кад би хтела. Ви сте заиста чудан човек, На балу играте непрестано збиља, а што је тако брзо отишла она ваша поносна рођака? — Мнслите ли тиме рећи. да јегорда, запита натарош хотеПи избећи одговор на горње питање, (Свршиће се.)

111111

Ш Т А Б И В А П 0 С В Е Т У. — Највазкнијп догађај јесте оно што се у Београдуу понедеоник 22. о. м. и посде догодидо у СЕупштини и ван н>е. Пошто у седници скупштинској прешдо се на дневни ред аронесе се глас да Ке кнез до!и у скупштину. Кнев је управо у 12 сахата на подне у пратњи једнога свога рођака и ађутанта Косте ПротиВа, дошао на каруца пред велику школу. Пред н>им је стигао у скупштину министар РистиЕ, и како је ушао у дворану и сео за министарски сто, саопштио је својим друговима како ствари стоје, те су одмах сви отишли у нобочну министарску собу. Међу тим веЕ је тамо стигао и кнез. После кратког саветовања даде кнез поввати председника скупштинског КаљеввКа и саопшти му да би рад био. да се седница претвори у тајну. КаљевиЕ се врати у скупштину, и пошто је секретар који је меру тим читао законски преддог о општииама, своје читање довршио, јави КаљевиЕ, да се седница претвара у тајну. Кнез, налазеЕи се у министарској соби с министрима, захтевао је од ових да га пусте самог у скунштину (ово је уникум у свету!) номинистри нибако нису хтели на то пристати, и тако кнезу није остало

ништа него уЕи с министрима пред скупштину. Ушавши у нутра кнез седе на своју престожу столицу, министри за свој сто. Свечана озбиљна типгина. Кнез уетане и рече: „Мени су синоЕ министри поднели оставке, и ја сам за сходно нашао уважити ји." Чим је то кнез изрекао, устапу сви министри са својих столица и боз збогом и опроштаја изиђу напољеиздвораие. Кад су министри отшшш из дворане, опет кнез настави овако: „Ово је истина јединствени поЈав, да влададац без своје владе изилази пред скупштину, но данашље ванредне прилике могу и овај појав оправдати. Ја се надазим побуЈен ставити на вас ова питања: прво: „имате ли ви поверења у мени?" Скунштина изненадно притиснута оваким замашним иитањем из уста свога владаоца, није могла друго што одговорити него: Имамо ! Кад је скупштипа то одговорила, кнез положи пред њу ово друго питање: „јесте ди ви за рат?" Скупштинари на то једногласно одговоре: јесмо! Неки одговоре „Башој Светлости познато је то из писмена. које смо вам предали." На то кнев одговори, да он није за рат, и стане у подужем говору разлагати зашто није, наводеЕи незгодне околности и разне друге тешкоЕе. На то му многи одговоре: „Та ми смо све то чулн