Глас народа

342

довии друго, које неразуме ни сам вдадика. Школе су наше тако удешене, да спремају само голу госноду. Ту је само граматика и правопис, а то није ништа друго него дрвена мотика. Ми називамо Китајце лудим народом, али кад се буде код нас као код вих у песмама певалаправила о вртарству, ратарству, и другом економском раду онда неЕемо плакати кад заиђе ешкуција покућама, јер неће низаилазити. б. Владике треба да издају налоге свештенству да проповедају о економији по црквама и при визитацијама својим да се увере да ли се чини. 6. Општина свака треба да држи општинског вртара. Овај да сади воће по друмови, по авлији општинској по гробљу по пустари. На пустари да се толико воћа засадити, да се отуд сви трошкови општински платити могу а марва ће имати бољупашу и кад дрва одрасту заклон од припеке летње и од олује Првих година било би их тешко сачувати, али то што би се ради чувања потрошило то би се после за годину две дана све накнадило. Ти општински вртари имали би народ у вртарству поучавати и сађенице им давати. Испрва би се то морало намећати; доцније би се искало да онај, који несачува воћку плати казан, а после би се дало и продавати. Осим тога ваљало би општине бар оне де има 3 4 учитеља једнога да пошљу увртарскитечај уЕлостернајбург или на друго место. 7. Држава треба да плаћа учитеља, који би путовао и народ поуч&вао и уједно би био надзорник над општинским вртовима. Друге су државе то одавна учиниле а и наша је одредила г. Лукачија да иде по општинама и подиже воћарске школе. 8. На препараждијама и богословијама ваљало би да се држи практичан течај о воћарству. В Е Л Е Родословије шешира (клобука). У прастаро доба шешири (клобуци) су ношени у Индији. Стари Израилћани нису знали за клобук. Стари Грци вешали су шешир (клобук) о раме састраг а нису га мећали на главу. Римљани су код куће држали шешир (клобук) на глави а по улицама ишли су гологлави. Тек после смрти Неронове ушао је шешир (клобук) у обичај. У Француској су почели шешире носити но вароши за време Карла VI. који је умро 1422 год. по селима под Карлом "VII. који је умро 1461. Тада су их носили само на киши. За време ЈТудвига XI. носили су их само на леиом времену. Први постављен шешир носио је Карло "VII. на путу своме у Руен г. 1449. Карло V. имаоје шеширкоји је био превучен, накад је киша падала видило се да шешир није био мокар. Године 1250 папа Иноценције допустио је Кардиналима да носе шешире. Ј Немачкој, Холандској, и Швајцарској носили су у 16 столећу високе и на

9. Свака школа треба да има збирке од правље« ног воћа, што се у Готи праве. Така збирка има и у Топчидеру код Веограда у кнежевом летњемдвору^ Осим тога треба да има збирку књига писаних о воћарству. 10. Нужне су изложбе по местима. У Швајцарској има м. ста које се натичу сваке године, које ће што лепше изложити. То је тадазнатна свечаност и лепа забава и ноука свима. • 11. Но најглавније је друштво воћарско, но друшто народно, а не акционарско. Све што се добива то да се утроши за даљи развитак рада ипомагање народа. У Чешкој је учинило тако друштво то да је данас Чешка пуна воћа као пуна кошница. Двадесет милиона само старих а до сто милиона младих дрва има тамо. 12. Саме домаћице кадре су много учинити око подизања воћа, и оне треба то да раде. Та многима у старости су таке воћке бољи ранитељ него бездушни синови и кћери, а тим свакисебииспомен диже и капитал за собом оставља. Подизање воћке нетреба ни толико времена, колико дуванџија потроши наистресање луле. 13. Сваки округ бар треба да имавоћарскушколу Администрат. епар. одбор сремски и бачки позвао је општине на прилагање за оснивање таке школе но само се Ириг и Стапар одазвао. За таких дванајст школа требало би само толико ко.тико за једну гимназију. 14. Властиполитичне жупани солгабирови требали би да гоне народ на његово добро. Кад би жупан био пријатељ воћу то би за сваким његовим путем по народу узастопце ницало. Јер што старији воле то млађи раде. Солгабирови и општине натицали би се да угову жупану. (НаставиЕе се.) . Ш К Е. врху заоштрљате цилиндре са широким ободом. У Француској су почели под владом Хенрика IV. обод само с једне стране носити а под Лудвигом са две стране и тако су постали тророги шешири, који 'судуго времена у моди били. Године 1780 ночели су у Енглеској носити округле шешире. Отудсупрешли Французима, који су 1796 г. у тророги шешира спустили ободе доле. Наскоро за тим примили су Немци округле цилиндре. Јуде у Шпањској морале су носити црвене шешире. Шетирџијеки цеј постао у Паризу 1578 г. у Виртембершкој 1581 а у Вирцбургу 1588. Славени нису никад носили друге шешире него ниске са широким ободом. Родословије прстенова. Навада носити прстен стародавна је. Знали су за њега Египћани, Израилћани, Грци и Римљани. Прстен је постао одтадањег обичаја, што су људи хтели увек уза се свој печат имати, те су управо тај печат обавијади око прста