Глас народа

Тодико о језгру из коштица; али се може и сама коштица, љуска употребити; и она треба хасне да даде. Њима се ложе црепане и пекуцигљеицрепови, јер врло јаку и дугу жеравицу дају, Оволико о употроби самога плода, а да и неспомињемо још силне друге употребе у техници и лекарији, што се из лишћа, цвеБа, коре и подкорљака и жила добија. Ко као што је у свету велика радња и продаја са плодом у воћака, исто је тако и врло разграната продаја каламака (облагорорених младица, па и самих гранчица.) — Можда ће нам когод тешко поверовати, кад кажемо да има поред неких вароши у Немачкој и Француској, Инглеској, Америци, Велрији и Холандији хиљадама јутара најплодније земље засарене са редовима дивљег воЕа, које се ту облагорођује, креше, негује и носле продаје. — Еаква је добит од продавања благородних младица, где се у велико ради, навешћу овај нример. У Бечу има један чувени воћар, именомРозентал 40 аустр. јутара немље самим младицама засарених, које сваке године продаје. Ради одржања инеговања тог великог сада држи редовно 60 баштована, којима се добро плаћа; набавља сваке године нове и нове Феле воћа, што га врло скуно стаје (тако н. пр. негује он самих крушака преко 12 стотина врсти; ако треба набавити какву особито новуиплеменитубрескву, ту се онда за неколико гранчица само платидо 100 ф . и т. д. он штампа сваке године 20табакавелики каталог са сликама у неколико 1000комади, пак их све распоклања и о свом трошку разашиље:живи у Бечу господски као ретко ко, издржава и ранитолико друштво у скупоћи оној, стекао је себи врло велико имање у новцу, кућама и т. д. — а све са тих 40 јутара земље. — Јест, али ту знање и вештина ради; а посао, урађен помоћу науке и вештине много се већма тражи и сила скупље наплаћује и цени него онај, што је ђускањем телесним учињен. Нек ко год код нас таково шта учини а са 40 ланаца земље сејући зрно! Саразмерно узевши још понајбољу хасну добијају воћари од продавања гранчица за облагороЗЈивање. Као год што код нас разуман економ не жали за добру марвенску пасму и више новца издати, тако исто разумни људи плаћају и за саме гранчице од особито изврсних и нлеменитих Фела лепу крајцару само за то, да је имају и после и они раздају. Дочим је тамо редко где бадава добити гранчица, то ћу ја ипак у Орбобрану сваком пријатељу воћарства бесплатно давати од најплеменитијих воћака, које су ми познате. И примерима ћемо показати, како се воћка исплаћује. Остаје нам да одговоримо још на једно питање, које нам се само намеће а и читаоци ће јамачноискати на то одговара. Остаје нам да кажемо: шта ће

онда бити, кад се по свом свету, по свимакрпјевима воће засади, ко ће га онда куповати? Ево одговара: Воће се неће никад но свом свету за садити,јер де су ладни нредели ту немеже успевати. Они дакле из топлији предела продаваће воће онимуладнијим. Али и сви они у топлијим пределима неће моћи воће, бар у велико не, садити,јер нијесвуда једнака топлота де је мање топлоте, то воће и снорије доспева и лошије је, па ће сеизтоплијег предела тамо носити. Крајеви де Срби живе много су топлији од других. Наше воће за читав месец дана пресазрева и кад се гвоздени путови наираве, о чему се већ ради за месец дана нре доспеваће у Иешту у Веч и даље на светску пијацу. Ми ћемо дакле наше продати ако другима остане. А друго макар гасамипојели и попили неће на штету бити. Ми смо у крајини приметили, да сви они, који се одеде јако воће по својим баштама саде, те они, који остадоше на старој кући купују одновајлија, барполак башта леже у корову а у једном селу земља је једна иа нек се бар то засади, ако се плаши радње у велико. Да наш народ око подизања воћа прионе могу припомоћи: 1. Свештеници: Свештеници ваљало би да сапредикаонице уче народ воћарству. Таких придика има доста. Читаве су књиге о воћарству нисане, на нек виде отуд. Осим тога нека у норти практично покажу шта вреди знати око воћке и подизати је. Тако радеВи помоће и себи и своме. Пословица каже, дераја сиротуЈе, остали пропадају, де се раја богати онде је свима добро а попи најбоље. Нека се угледе српски свештеници на пароха Оберлина код Штрасбурга. На пароха Криста у Кронбергу, који је сам засадио толико воћака, да се отуда добива годишње 60.000 ф . а то је толико као да је оставио милион ф . капитала. Нека се угледају на чешког парохаФишера и друге, који рај нроноведаЈ 'у а у њему су већ. 2. Калуђери по манастири:Калу1?ериваљало биподизањем воћака дају пример, и да раздају понароду забадава саренице. Манастир картхауски код Париза раздао је до сада 40 милиона сађеница. 3. Учитељи: Воћка је најбоље срество да се детету наука омилш Воћка код паметних учитељаје одавна прут из школе истиснула, подај детету воћку па ће те заволети и слушати. Но не само ради тога ваља учитељ да подиже воће него и ради његове и народне користи. Деца ће научити шта треба око воћа радити, и учитељ ће вођа и младицаимати, ове продавати и до новца долазити. 4. Народ нетреба да виче на то што учитељ децу у башти употребљујв и да иште да само на књиги капају. Неће они битипопови. Школа наша требада се једаред претвори у раденичку а не да буде сако читалачка и писарска. Ратарсво, воћарство и т. д. треба да је главније у школи него псалмови Дави-