Глас народа

340

Како дође Вукалови?) са Петковиђем на Цетиње, Енез их лијепо ирими и по што Лука каза да јенаумио подигнути Херцеговце на оружје, јер се више насиља и безакоња не могу сносити, па ако предаду оружје, онда су за вазда нропади, аТурци сунакани да их разоружају, тада Енез Данило рече: ДрнаГора сада ти не може помоћи, јер је народ у љутој потреби, за то боље би било, да се за саде махнеш тога посла, јер није лако с Турцима ратити, који имају свега доста, а раја нема ни хљеба а некмо ли

ратне снраве. На ово Ј1укаодговори:Господару, Турди нам свако зло чине, тако, да се више не може сносити па боље је ноштено умријети, него срамноживоторити. По што Кнез Данило видје да је Лука сталнонаумио заметути рат с Турцима, рече: а ви почните, да вам је срећа добра, што узмогну помоћи, закратити не 5у, и отпустивши Дуку дарова му ханџар сав у сребру окован а тако исто и ПетковиЕу. (НаставиПе се.)

СРБИ У МИСИРСКОМ МОРУ.

Добисмо писмо из КаирауМисиру од једног Немца Новосађана, који је још пре 9 година оставио свој завичај, децу растурио по Карловци и Паланци и отиско се у ту5 свет, да куша среПу. Потуцајући се по Влашкој, Криму, ТурскоЈ крене у Мисиринапуту у егејско море наиђе на једно острово, где Срби станују. Ево одломак његова писма, у ком нам описује, како су ти Срби тамо дошли: „У погледу онога гореспоменутог острова, на коме Срби станују, имам вам ово реЕи: Случајно на лађи ходајући горе доле изустим сам за себе неколико српских речи. Човечуљак један од своје четир стопе, сабијеног лица исастава телесног погледа ме и рече: „еј вала, ви разговарате срнски ?" Јатопотврдимирадост, коју тај неугледни човечуљак на то показа, нисам кадар описати. Тада ми стаде приповедати, како је његов чукундед Тоша Футожан

као петнајстогодишње момче из Футога се изгубио, год. 1767. где је српске школе учио, како је с неким путницима дошао до тога предела, где се са једном дивјакињом оженио. То је нека врста људи 4 стопе висине али врдо јаког састава. С њоме је изродио седмеро деце, 2 сина и пет кћери. Синови доцније ожене се својим сестрама и то старији узме 3 а млађи 2 за жену. Сви науче од оца српско писмо ади у тако старом виду, да сам једва гдешто прочитати могао, шта вшпе и говор је промењен. Зовусе општимименом Сиротов као и само острво. Све ћу опширно приноведати, док се и ако се куБи вратим. Садимацело село ове Фамилије." Б реци сад, да нас мало Срба има, кад нас се и дивијих налази. Србија би требала ту аду да прогласи за своју, али нашто, кад није кадра да одбрани ни ону нод носом на Дрини.

0 ВОЕАРСТВУ по предавању ђорђа НатошевиЋа и БорјановиЂа.

(Наставак.)

Ракија се нече или од читавих крушака и Јабука, или од кљука из ког је већ вино оцеђено; но особито је добра ракија од вишања и трешања(трешњовица и вишњевача). Па и сами знаменити далматински ликер мараскино пече се од трешања и вишања. Код нас се пече највише ракија од шљива;ту је сремска шљивовица на гласу са своје чистоте и пријатног мириса; а тај јој Ј "е из горског зејтина, што се налази у коштичевој језгри. — Кајсијаидуд дају добру ракију. — Сирће се прави готово од свег воћа, шта више и од самих остатака, комине, кљука, трулог и одпаднутог воћа.Но најбољесесирће добије од јагода малина (Ншћееге.) Па и осим овог јела, нића и зачина употребљује се воће у више прилика. Са воћем урањене свиње дају особиту дебљину; музаре краве и овце, дају особито млеко и задоста. Не мора се марви давати лепо и читаво воће. Комина, петељке, љуске, срце из воћа и т. д. посоли

се, измеша се са сечком или репом, нак марви никад боље. Талог и комина од воћа унотребљују се јошиза гориво; од крушкових и јабучних остатака праве се врло добри гањеви за ватру. Из остатака исцећених јабука и крушака вади се семе за сејање. У Немачкој има близу Ј ене једно село, у коме сви становници нреко целе године само купе и чисте семе и коштице, пакпродају трговцима и воћарима. Комина што остане у казану изаракијеноси се нђ ћубре, те даје приличан гној. Нуз то воћке лишћем својим нагноје земљу,те је исподњих трава најсочнија и паша и сенокос најбогатији, темарватиме благује. Из трешњових и вишњевих коштица цеди се зејтин за јело и горење; исто тако добија седобарзејтин из тезгра од кајсије, брескве, шљиве; од бадема се зејтин употребљује и у лекарији; а од ораха и лешњика је најкуснији за јело.