Глас народа

356

д$ла претежн1а су од сви ув^рителнм р4Ч1и. Ваше ув^реше, кое сте нама до сада шиллли, само нам е гакодило; ербо да сто вб1 за времена одрекли се нас'1.; мн би другчиј е наше Силе расположили; не бн се пуштали кг Белои Дркви, него бн заиста од Ердута кђ Илоку утврдили се. /I васг о томх увФравамг Свештеномв модомђ сов$сћу, да ни онда, кадг бн управо на нас ударили, не би Вн толико пр1ателвство Мађарима указали; ербо д самг увФренг да Срби мои у Хрватскои не би на браВу свого ударили, и пре би к1> овои прешли и тако за нви живили за нви д&лади, но само тако кадг ш не ирестанно сг дана на дан забавллте надеждом г в да Веду иИи на Мађаре, и да ће са тимв олагшати браћи свогои , само тако велимг, вб 1 Србе воинике у Хрватскои, из реда живбг воиника бришете. као да ихт> нема на Свету, кои 6 бг нокорг браНе свое видили. Ја Васви о том ув^равамг, да самт> уши мое са скимТ) затиснуо, за свако будуће бвгло изговаран^ 6 бмо увФраванФ. На мојои согЉсти, тежсти каменг лежи, а таи: е камент> Савезг са Хрватскомг. Само кад едно предпоставите Господине Бане да има 10штт> една искра разума у србскомг свету: таки ћете видити, да 6 бг бнло сасвимг неплодно хотети кога о противномг увФрити. Само узмите ове мале ствари. ОбеКали сте нам Диндере пре 5 неделл, да ћете нам г в иослати, и да их много имате; Мн за то нисмо Циндере набавили; а вн намт> ихг непосласте, сад су нам празне Ј »уке. Обећалисте нам пре 5 неделл 2 баталвона; ове хот И јлисмо горивим г в Сремом г в посадити; ви нам г в ихђ неносласте, Садт> е СремЂ оголео. — Обећалисте нам Чиновнике од Генерал-штаба; уираво кадт, сте знали да е регимента Петроварадинска растроена, ербо то сте идући из Митровице у Еарловцн обећали; а садт. нам тект. јавллте, да докт> се регименте иереоргаиизирав), ти чиновници немогу доћи. Сад, кад су Марари на прагу, и кад ше о Форми разговора но о самои ватри.

Донустите ми Господине Бане, да прекинем ово числен^. II вамг кажемт, да ме стб 1 дт > нопада, што самг тако дуго време умео, смео, и могао се надати, особито кадг номислимТ) , шта је са обећанимт, прелазомт, преко Драве догодило се, шта са Г. Нужаноми нФговнмв посолвствомг. Колико е ту термина бнло? колико носле препона? и каквн препона? Овде е часг! и по жалости часг, у комт> е свака моа надежда изчезла. Но будите ув! рени, даћедоћи час, гди ће Хрвати за ова® иоступага са Србимавеликш одговорг дати и Богу и Свету! Нисте в^рувте далеко, да народг Хрватсии дугг таи и политичиимђ мнјшемг, и самим-в битјем'1. народннмг плати. Жао ми е ако 10штв то за невозможно, или болвма рећи; ако то недржите за сасвнмт, вК;ролтно. вдна се из г б целе ове заплетене трагед1е вне истина, и та истина велика, света и чиста: да када Србина нестане, неће ни Хрвата поред Мађара бнти. Само ће та разлика у иаданто 6 б 1 ти : Срби кадг падпу, пашће збогЂ поштенл, али кадв у ово! игри падну Хрвати гата ће на нбиномђ гробу остати. Вагаои Преузвишености сад г Б остае то едно предупредити! Ј1 ништа више од Вагае Нреузвишености искати не могу; ербо би се онда онет надати, исчекивати морао; а то е оно, што е досадв мени гакодило, то е оно, гато више на мого сов!;стт> узети несмемт>. Радите сад како набболФ знате: Мене само имаите извин1;на, ако ме нужда нриволе, нужда сохранетд себе самогт. и Народа, да 0НБ1МТ) путемт. потражимт. нама помоћи, кои е нрава Хрватима одмоћв. Заклгочугоћи ово писмо, кое ништа више ше, но изралсаи станл нашегв и мишлен.ч србскогг, дугаами Моа заиов г 1;да, да и опетг изјавимг, да ајогатг тврдо остаемв нри савезу, докт> ме осимт. Вагаи д15ла, неразриши лвноств, вика света, и гласх мог Народа. Нримитеи дотле о собо.тБзновашго моа уважешн.

ЛУКА ВУКАЛОВИћ написао Јово Наки^еновиЋ.

Тако се ова) устанак стиша и остаде све мирно до великијех поклада 1858 године. Кад у оводобаиз ненада нуче глас по Херпеговини, да је дошла из Стамбола силна турскавојска од 18000 војника и пред њима двије пагае Ферик и Кадри пагаа, који се бјеху искрцали под Клеком и догали у Требиње, Кад не иотраја неколико дана, али сила турска удари из потаје на Зупце, под заповједништвом Ферик и Кадри пагае. Тада Лука видје да се преварио, али му већ касно бјеше кајање, него се одважи те позва брже боље Зунце на оружје и похита на обрану села. Али раз-

(.Наставак.) мотривпш турску силу и ордију, видје данећемоћи села одбранити, те нареди да старци, жене и дјеца нренесу колико узмогу и склоне се у нланину, а куће све да занале, нек се Турци немају гдје склонити, кад уђу у еело. Народ нослугаа ову Лучину наредбу, и док се он са својом дружином борио против несравњено јаче силе турске, куће су већ у највећем пламену буткиле. Крвави овај бој и јуначки отпор трајао је четири дана без ирестанка, а кад видје Лука да сили турској одољети не може, новуче у планину своје витезове, да се малко одморе и поткријепе, У овом боју