Глас народа

357

изгуби Лука 63 друга, али и Турци не прођоше дихо јер и њих погину 520, о *им мноштва рањенијех. Док се бој прекину уру Турци у Зупце и утаборе се. Лука видеЕи да су Турци ушли у село и почели копати шанчеве, заборави на глад и умор, скочи се, изабра 300 друга, те раздијели на чете,паопетудари на Турке, да им не да мирно почивати. Чаркање ово трајало је непрестано све, док не стиже помоЕ црногорска. Кнез Данило чувши да је турска војска изашлана Зупце и да се Лука са народом налази у великој невољи носла војводу Ива Ракова РадониЕа са 500 Црногораца и Граховљана Луци у помоћ, Еад Лука видје братску помоћ, он покличе своје соколове па као лав разјарен улетје у Турке а за њиме сва остала дружина, те се заметну крвави бој, баш као на смрт или на живот. Када Турци чуше и видјеше да је Луци стигла помоЕ црногорска и да су на њих онако жестоко, напали, препадоше се те ночеше узмицати, док најпослије окренуше те побјегоше пут Требиња, грдни и несреЕни, и склонише се под тонове градске. На овоме се бој прекиде, те се Лука са дружином врати и нађе на бојном пољу 1523 турске љешине, осим тога многу ратну спрему оставише Турци на Зупцима. Иослије овог Лука оде и захвали војводи Иву РадониБу и његовијем јунацима на братској помоЕи, и вамоли га да у име његово изјави топлу благодарност његовој светлости кнезу Данииу. Но што се Црногорци одморише, воЈвода РадониЕ опрости се са Луком и крену са својом војском пут Црне Горе лицем на бијеле покладе 1857, а Лукаостаде на Зупцима са својом дружином. Неколико дана послије оног боја на ЗупцамаЛука ВукаловиЕ са ПетковиЕем и осталом дружином си^е у Суторину, те заметну бој са Арнаутима који сучували турске куле у Суторини.ПослијекраткоготпораТурци напустекуле и побјегоше уграницуЕесарову аЛучина војсказапали куледасе Турци немају гдје повратити и тако оста сва Суторина чиста од Турака под Лучином управом. Иослије ових бојева оставише Турци Луку намиру све до Ђурђева дана 1858 године. А кад би о Ђурђеву дану, али Ферик и Кадри паша опет прикупише војске од све Босне и Херце-

говине, те изађоше из Требиња на БиљеЕе а ондолен кренуше са свом силом пут Грахова. Док чуше Бањани, Граховљани и Рудињани да им Турци иду у госте. одмах се сакупише теимпо^оше на сусрет. Тек се снетоше, заметнуше бој са Турцима али сили турској одољети не могоше и тако Турци продријеше и дођоше у Грахово те се утаборишена Граховцу. Кад видјеше херцеговачки главари, да сили турској одољети не могу, договорно послаше сасије поклисаре — на Цетиње, да јаве кнезу Данилу како су Турци дошли у Грахово, и да ишту помоЕи, јер је силна сила у Турака: дванајест хиљада извјежбанијех војника а десет хиљада љута крајишника: Арнаута, Бошњакаи Херцеговца, осим тога царска хазна и џебана, те се Срби Херцеговци не могуотпријети Турцима, без кнежеве помоЕи. Кад разумије кнез Данило што је и како је, он спреми својега брата војводу Мирка и с њиме сву катунску нахију у помоЕ Херцеговцима. Док стиже војвода Мирко са својим соколовима на Грахово, одмах се окупише око њега сви главари побуњенијехкрајевате што се договорише, опколише турску војску и у уторак пред Спасов-дан ударише на Турке. Бој је трајао од кад свану док ноЕ затече, и онај дан погину 305 Херцеговаца и Црногораца, а 4392 Турчииа. Кад би сјутра дан, али дође Делари Франнуски консуо из Скадра па кад видје да су Турци запали, од куд више неЕи изиЕи, поче преговарати војводу Мирка и главаре херцеговачке да ирекину бој а да Ее он све ствари извидјети, те Ее Турска морати испунити све праведне захтјеве рајине. Консуо је био наумио омести главаре, те извуЕи из погибије Турке, али му не испада за руком, јер повика Лука ВукаловиЕ: јадна браЕо, зар не видите да нас овај Француз хоЕе да превари, не били Турке одовљен избавио. Видите, веЕ нам је учинио да данас изгубимо дан, и тиме дао нрилике и времена да се Турци опораве од јучерашње погибије и спреме на што јачи отпор. За то, браЕо које Србин и ко није кукавица, или издајица нека се махне тога . . . консула, на нека се спрема да се сјутра зором покољемо са нашијем крвницима, док смо још на вријеме, да се касније не кајемо. (НаставиИе се.)

ш#джш®мж. МОЈШТБА ЈЕДНОГ СУЖНОГ СРБИНА НА НОВО ЛЕТО 1869. ГОД. (Сврштеак.)

Триста двајест више и четири На бојишту још побише Срба Срба брате и браЕе Хрвата

Који но су нама браЕа лепа По страдању и по робовању И по тежњи за јединством нашим