Глас народа

За јединетвом и слободом златном И по крви и вјери ришћанској Пуно роде четрјест хиљаде Те толике закукаше мајке Удовице и сирочад тужна Таки су ти мој роде Маџари Не сав народ већ њини главари Аман гори но и сами Турци Што нам кобе и сада о глави Те су ради Србе да пониште И Иризрена Српска да преузму Што се вазда по механа хвале Док је нама у Еесицу блага Све дуката жутих Еесардија И папирних шарених банака Из немачка Беча ћесарева И док нам је Гарашан-Илије Ком је мудрост у церићу била И дахије Христића Николе Што капларски у Србији влада И дахије ЦукиБ Костадина Што б за ниво и душу продао А на карте и жену метнуо II кучкића Милош Ионовића Уредника црног Видов-дана Што с Розеном издајничким чивом Сплетке кује а завере смишља II државне што издаје тајне Што за трбух о издаји ради Што Калају познатом Маџару Ев' овако о Србима пише: „На трунини српскога народа Ви Маџари висте српска глава Што за Србе тек мислити знате А ми Срби ноге под Маџарма" Мариновић лисца маторога Коме ј' стидно и Србином бити И прозвиште што доводи своје Од латинске речи „Маринера" Те с' пореклом Латињании каже Кој' Србију Маџар-Њемцу издо Те могоше са своји војници На војничке претурити карте Српске путе и пролазе тесне Кршне горе те градове српске И сазнати сваки кутак српски Што заклања кучкића Милоша Те 8 комшију оба верно служе На срамоту рода Србинскога И док нам је претура Блазнавца Што б' рад власти и Вукашин био За дукате свог оца убио И чапкуна Јове Бели-Марка Што рад новца прибор војске пљачка И то војске своје отаџбине Кој' међ' Србе у сред Нова Сада Зегу Јову ка' уходу шиље Да уходи наше народњаке

Што б' за Српство своје главе дали Да их после душману продаје Ка' и прибор многз Орпске војске И док нам је Бана Матијана Тог познатог маторог силеткаша Што издају Бранковића Вука Државничком мудрошћу називље II што оде Турском цару пева А од српских лепих пара живи Док Вукови не затру с' потомци И Владана измет омладинца Који вазда јавно приповеда: „Слободу Бу истом да заволем Кад награбим жутијех дуката Пуно роде петнајест хвљада" Подводника похотљивих људи У утроби што пород затире Код несрећних јадних ђевојака И док нам је Орешковић Туне Мила брата Бана Матијана Који сплетке вешто развезује А за лажи дукате Пазари Лагајући свакој српској влади Пак и самом кнезу Михајилу Даће курвић за дукате меке Сву ноносну ослободит Босну Што је на то Србији изваро Бар најмање стотину хиљада Све ћесарских жутијех дуката А несрећнајош робује Босна Јер свој рад је тако удешаво Да комшија увек је сазнаво Те страдаше многа браћа српска Што имаше вере у Тункића И док нам је Нићете, Дучића Улизаног манкнћ калуђера Који слогу на раздор претвара Међ Цетињем и међ Београдом Нак још за то грдне наре збира Са кркаче раје у Србији. И док нам је Ђор^а Страћимира И његових осталих присташа И осталих српских издајника Нрости људи нак и калу^ера Којино су лакоми на благо Издаће нам све што је Србинско И јунаштво и поштење њино Тер ће нама то све ласно бити Завладати земљом Душановом Пак и Влашком и Карабогданском Подај Боже још кнезовом умља А уз умље здравља и јунаштва Да народи буду у дослуку Да им буде док је право царство А народма подај задовољство Задовољство и слободу златну И унраву мудру и наметну И слободу која Бога слави