Глас народа

359

Да пропцвају све у славу твоју

А са овим сужним народима Сети с' Боже и мене сужника И ја шшима да слободу видим И срамоту дела клеветљива Од мен' песма и молитва ова Од мен' песма а од Вога здравље

А уз здравље лепо задовољство* Задовољство и слобода златна Јер без тога џаба и живота Мени Воже кратко тавновање И осталим сужним у тавници Што невини труну без замјене Да с тавнице скоро опростлмо Душманима у образ пљунемо Елеветљивцем да их народ знаде.

СЕОСКИ НАТАРО Ш (Наставак.)

Нотарош узме протокол, де се парничари уписују и чита редом: Јован Дерикладић из места тужиПеру Гајина из места за папуче од сара. Сведок шустер Еарл, Маца Павлова. На врати суднички стоји послужитељ,плајаш киш биров општински и довикује парничаре. Ове сесије стајао је на врати Ђука Ђуканов, Ђука је викао да се на крај села чује: Јова Тумаралов, Пера Пропалица, шустер Еорли, Маца врачара. Познато је да је редка породица, која нема два презимена, Ђука плајаш зна у прсте како се ко код варошке куће пише и како се у селу зове, али радије провикује онако како се козовенего како сеиише. Бележник му је говорио да то неваља, но он одговори: Ја знам шта је ред госиодине! Нек се пише како се хоЕе, али људи се овако зову. Послужитељ Ђука је 20 година плајаш. Он јепромено десет капетана и толико врболтера, а узда се да Не бар и толико кнезова и натароша промснути. Да га пусте да седне у прочеље он бинајбоље умео кнезовати. Док се унутри једна парница сврши он на иољу буде са две готов, „Наопако госнодине, рекао је бележнику, који се поплашио од силних партаја, кад би све дошле до вас. Иола њих јаизмирим а пола растерам те их не видите." И збиља изашла је у селу пословица: „Ео каже? Ђука каже." Еад ти он што каже, онда је тако. Ђука је мало наглув, говори много и виче здраво, па је чудо досадан. Сваки је капетан казао да ћега отерати и онет је њих Ђука одселио. „Ја самкућње слеме," реће Ђука, кад је добре воље. И заиста јесте. Једно је само зло што се често опија. Но томе нема лека. Ако ико, он је сирома рад да се опрости те беде, али бадава, Обећао је да ће се удавити де се нико не дави, у леденом мору, ако се још једаред опије : обећао је да ће се обесити, најпоеле напунио је пиштољ и мето га у варошку собу за врата да се одмах убије, кад још једаред пијан буде; али шта ће, кад му се неда; кад је пијан не може дадоре до пиштоља, а кад се истрезни он онда није пијан, па зашто да сеза то убијс што је трезан. Он се тако опије да је увек при себи. Једном га види бележник, де је пао што је претоварио, па му вели:мореЂуко ти си опет пијан?

— Јадно ми пиће госнодине, двадесет годинакако мотам по селу, горе него хрт по лову, па мо ноге издале а пут на ђавола клизав. Одустајао је више пута службу. Но то траје два три дана. Уједаред га видиш, а он чисти канцеларију или тера шљивара из села, као да није ни излазио из службе. Чини се и невешт. Еао да је све у своме реду — он ради даље. Но кад захваљује на служби онда се јавља. „Нећу вели, да одем као крмче из службе а да не речем ни хвала ни збогом", и ту онда говори како он зна да варошка кућа не може без њега опстати, али шта ће, треба и за себе да се постара. „Ту што муц то туц. Други људи идуу Срем у копњу или на рис, па заслуже себи толико." Еад кнез и бележник на то ћуте, не веле да би му ваљало плату новисити или да му рекну коју да остане, он наставља: „Та одавна би ја отишао, алими жао оставити вас господине, неће вас нико тако послушати као ја". ћутили се и на то, он оде, но ево га после два три дана и нејавља, да је дошао. За чудо нико и не тражи његове пријаве. Штавишепогоде другог плајаша, Овај уће у носао, али ево ти уједаред Ђуке: Шта ћеш ти ту? И отера га. У том само случају дошао је салутирао је пред кнезом и натарошом, ма да није имао ни капе ни шешира на глави: „Јављам покорно господине, Никола неће више да буде плајаш!" Еад мујенатарош приметио, да он није оФицир н да не треба да му салутира, би му кратак одговор: „Јазнамшта јеред." Но да оставимо Ђуку. Прва нартајаушла је унутра, суд ју је саслушао и пресуду изрекао. Стева Дрндарски тужи Симу Иавлова, чита бележник даље. Измирили су се, одговара Ђука. Сава Јовин, Пера Стајин! Отишли су кући, одговара Ђука, а то значи да их је отерао. Чувари и потричари. Ови уђу унутра. Суд тако изрече иресуду да се свима допада и онима који су осуђени, те су излазећи на поље. сви у глас повикали: но то је суд, то је поштено. Мало доцније ћемо причати, и о томе суђењу. Другепартајсслеглесеоко врата. Дигла се читава граја. Но то је лепо, евала, живили! Су^аје чују све кроз врата, па им расти перје. Еаез звони да други