Глас народа

394

се боримо. Ви сте јамачно већ чули какав смо крвав бој на Пиву учинили, преко 800 Турака само мртвијех, а задобисмо доста оружја, брашна имногихдрутих ствари, што нам остаде у руке. Што ли твоја пушка ради? Ов^је би могла носла имати. До1ји да видиш нашу кршну Херцоговину, посестриму ломне Горе-Црне. Нредстави себи овако: Десет врећа камена да проспеш на једну хрпу, за тим узми коју шаку земље, те прели шњоме то стење на ето овог дела Херцеговине, за коју се сада боримо.

Јест стење и камење, али мило стење и камење; јер то Је наше стење, то је наша ђедовина, наШ а отачбина и волијемо за њу изгинути, него у туђој питомој шупи живјети. Јест, то ми волимо, али то не воли архимандрит Ннћета Дучић, он волије рахат Биоградом шетати, на у Херцеговину нрискочити. Е болан, у Веограду је беглук са плећа рајина, а у Херцеговину, мука и јуначка погибија. Еад ћемо се и хоћемо ли се икада виђети, сам Бог зна. Пишими прео Дубровника, е баш ћу на Ниву књигу добити и. т. д. Петар БабиЋ.

ПРОТИВУ ПИЈАНСТБА II ЛЕЊОСТИ.

Каоштојеуброју 23. у „Гл. народа" изашао обширан разлог о раснростирању пијанства, које јеу Галицији особити мах заузело; — тако сам и ја иутујући кроз Хрватску, имао прилике увидити по јавним крчмама, да прости сељани. и то у радне дане, када су највигаи пољски послови, лумпују, и пијанчећи премећу се но крчмама. — Тако дошао сам у једну крчму, де сам застао више »>д 40. људи разне врсте, самијех земљедјелаца, — гди међу овијема не виђох једнога трезвена човјека, него сви бијаху пијани, незнају иишта за себе"!! Ту ти се кепрекидно псује, хули, безчасти и оно што је најсветије међу нама. — 0 винским чашама ту нема ни разговора, већ на,тежу пуне стакленице (олбе) те неки од једанпут, а неки од дванут целу дгреврне, — и тако све ређа, докле се главом не приклони и почне клањати пред асталом. — Он не гледа има ли у џеиу, и да ће то крчмару нлатити вересијом сгупље, него за готови новац, — већ само како ће налити своју главу, па макар му све продао носле што има у кући. Жалост је ово видити. Та ту мора економија и пољска радња са свим цветати и напредовати, кад се ово овако ради. Нре је на гласу бијо, а и данас се незаборавчо ијева у јуначким пјесмама „Краљевић Марко" како је из чабра пијо вино, и тим своје бриге растуриво, — а данас потомци (зар Хрвати нотомци Краљевића Марка У.) његови на дневноме реду носташе виши и од Марка. — Марко је барем знао када ће пити, и пио ј|е нарочито онда, када је имао с ким мејдан делит и; — а Хрваћани то не гледе, (као и наши по многим местима што чине ) но редовно оке иснијају. Они не гледе шће им послови код куће исчекивати дасе раде, — но може бити да то остављају женама, Они само држе, да кад има десет крајцара у својој кеси, да то што пре у пићу потрогаити мора. Негледа он на своје потомство, како ће после њега уживати његово насљедство, већ како ће нотомству свој раскошан примјер оставити. За ово пијанчење што се је тако махом распрострло у Кроацији, најбоље би средство било: „Строгост закона и полицајних власти" као што јеотоме по поменутом броју листа у Галицији нроиисато, и

ако је то цар потврдио, онда би га заиста требало обнародовати у свима провинцијама аустриске царевине. Јер без овог закона, који је сабор у Галицији иренисао и ноднео цару на одобрење, није могуће никако нијанчењу на пут стати. Ако се нанротив кроз неколко година не би строго забранило иијанчење, то ће највиша нехатост и лењост овладати у народу, тако да ће земљорадња са свим ослабити, занати усљед тога мораће наравно слабију корист доносити, у обште ће морати дотле доћи, да неће имати човек чим одећу на себе прибавити, и цару данак платити. Као што већ рекосмо о нијанству дасе махомрасиростире, исто се тако иочела и велика лењост раснростирати. Чуо сам да се неки изговарају, и бацају кривицу на многостручне машине у земљеделству, да су им сиромасима ове одузеле њину првашњу нодпору, од које су ужитак свој пређе иимали, а сада немају; — то барем не могурећиХрваћани, ако други говоре у равнијим нредјелима; јер у Хрватској још има мЈеста гди незнаЈ 'у гата је ветрењача? но лонатом веју жито, као гато Је негда било у Бачкој и Банату; — и због тога Хрваћани могу рећи, да су срећнији у надничарству, него ли Бачванин, Сремац и Банаћанин. Машине им доиста још нису нрилику одузеле да немају гди новац заслужити, и зато се немогу жалити. Ту сам слушао да имају толико земаља неки богаташи да нико нема од сиромаши на ноле да их узме. И ово је огледало велике лењости, које све из великог пијанства произлази, јер да сиротиња хоће да ради. не би себогатага могао жалити. Да и је та земља вредноме Бачвану н Банаћану особито Словаку, то би овај једва чекао, да јесамо наћи може. С тога би добро било таково гато обзнанити преко јавних листова с пожртвовањем, да би се нагало из других мјеста вредни људи, који би то једва чекали, да се приме наполице земљедјелске. Но ће млого воде протеБи, докле ово утврди се. Овде је нужно нарочито домаће и гаколско васнитање дјеце; а дебело пруће неда се лако ломити.—■ 22. Новембра 1875. У Боци Которској.