Глас народа

395

I У Е А В У написао Јово (Нает< 'Гурчин га лијепо дочека и прими, па новеде о свачен разговор, до& у неко доба окрене те зачне Луку иреговарати не би ли га склонио, да се са свијем нокори и призна турско господарство над Зунцима и осталим буњенијем крајима. Али Лука, прем да му е$ендија обећаваше богате дарове, није хотио о томе ни да чује, говорећи да ће прије главуизгубити, него свој народ издати. Еад кајмакан видје да му лисичење и обећања не номажу, поче Луци иријетити са нрисутнијем војницима, не би ли Луку страхом присилио на издају своје браЕе. Но Лука вичан сили дасиломодговори, рече: „Вре, е$ендијо, ако имаш ти овдје 500 војника и ја имам 100 момака, којима није жао за свој образ погинути па кад те је жеља заузела, хајде одмах да се покољемо и тако веђ видим да ми нема мирна живовања у овијем крајима" Кад ово Лука кзговори скочи се и потегне сабљу. По што еФендија видје да се Лукаражљутио,јежа га спопаде, па стаде благо говорити; „Немој тако, Вукаловићу, видиш да се ја шалим а нијесамрадкавзи него миру; па боље да мирно живимо, него дасенепрестано бијемо." На ово Лука одговори: „Ја се до саде нијесам научио с Турцима шалити, па нећуни саде, него остај с Богом." Кад Мумим еФендија видје да се Лука срдито удаљи и он позва своје Турке, те се с њима одма крену натраг нут Требиња. Чим је дошао у Требиње, стаде свакојако смишљати како би дошаи ..^ве Луци. На пошљетку позва к себи Михаила СтајиПа, Лаку МилошевнЕаи још неке зубачке и крушевичке главаре, те их силнијем новцем и обећањем подмитити да издаду Луку и да га Турцима предаду. Ови јадници нолакоме се на благо и празна обећања, те се заклеше еФендији да ће Лука на силу, или на пријевару предати Турцима у руке. Номенуте издајице по|)у из Требиња, те свакојакијем обманама и варкама склонише прости народ да пођу ухватиги Луку и његове другове, те да их предаду Турцнма. Зупци дакле и Крушевице устану и оду да ухвате својега храброга војводу Луку, који је за њих више иута излагао свој живот највећим опасностима и који је вазда био први гдје се тицало пожртвовања и самопрегорења ради онће користи. Кад Лука дочу да су се иодигли Зупчани и Крушевичани да га хватају, он се затвори у својојкули на ублима под планином Јастребицом са својимбратом Јолом, Луком НетковиБем. Милошем Средановићем, Мићом Љубибратићем и још десет момака, дасе брани не од Турака, него од издајника и заваране своје браће. Ј исто доба спреми једног момкауГра-

а л о в и в НакиЂеновић. ак.) хово војводи Ангу Даковићу са норуком да га похита избавити из вјероломних руку. Анто му одмах посла 30 момака у помоћ докле не до^е. Кад издајице и вјероломници видјешеда се Лука не ће на лијепо предати, онда га почеше позивати на вјеру да изађе на састанак. Лука радо приоати вјеру и повјери се не издајицама, него заведеном и превареном народу, теизађе нред кулу и стаде говорити: „Јадна браћо, куд сте зашли, што ме нагоните да се предајем Турцима, алн не знате да тек бих се ја предао, опет би се Турци посилили и све нас под ноге ставили, а овако вазда су им на памети оне ране, које смо им на бојном пољу задали, док смобратскии сло^но живјели.Браћо, вас је неко заварао и против мене побунио, а увјерен сам да ви то не радите из злог срца, него из незнања. Браћо, ако који од вас знаде да сам у чему крив, ево ме па ме ви судите, али ме Турцима не предајите. Дружино моја, велики је гријех пред Богом свога невиног брата издати, нематежег издајства од братскога, ни веће жлетве од народне, ни теже од турске. Браћо, промислите добро куда сувас некизавели, немојте да се остала наша браћа Срби на нас ужасом спомињу, немојте да вас ваши потомци нреклињу као што ми саде кунемо Бранковића и остале изроде и отиаднике. Браћо, опет вам говорим ако знате да сам у чему крив а ви ми нредочите, али се ја док сам жив не предајем никому. нити идем Турцима у градове". Када народ разабра ове Лукине ријечи, чисто се згрози на своје бупиоце и за мало што их праведнијем гњевом својим не казни. Алинрехитриово Лако Милошевић и рече: „Онда нека иде у Требиње Лука Петковић а нека Вукаловић остане код своје куће". Лука пристане на овај нредлог и рече Петковићу да нође у Требиње и види шта Турци даље траже, кад је једном мир уговорен и нотврђен. На овоме се народ рази^е а Петковић оде са подмићенијем главарима у Требиње, Чим ови ступише пред кајмакана, иочеше Луку довијатиирекоше:„Кад смо овога овако лијепо довели, довешћемо и Вукаловића брзо". По што Петковић видје братску издају рече: „Ја сам ро^ен овдје у Требињу на и да ме гоните, не ћу више ићи у нланину, јер ми је баш онај животомрзнуо. Само молим да ме пустите изићи у чаршију, не би ли нашао брата, да ми пође довести моју породицу из планине, јер иначе неће доћи, ако чују да сам овдје затворен". Турци му повјероваше те га нусгише, акад јеон изашао, већ бијаше к вечеру иоћ наступила, те Петковић умаче из турскијех руку и до^е на УбљекВукаловићу, па му каза све што је и како је.