Глас народа

398

у врата дође момак ео је шта је? Ја сам кнез дунђер, кад сутра дан, внез доЈв а Швабе полегале око селске куЕе. А кнез узе штап те окупи Швабе н све до једног истера из седа. Швабе одоше и внеза тужише ад се непомогоше. Цро^е неко време, ал дођеписмода Стапарциморају датиједап део атара т. ј. од Сентивана Немцом. Еад кнез чу брже боље сазва људе и рече: Људи кад дође инджилир да одузме земљу а ви мене пред господом нсујте и на мене цигље бацајте и реците; ти си нас продо. Тако и било. ДоЈјоше земљомери да праве анте. Људисенобунише и ларму дигоше. Енеже биће ти крај! Енез поче бежати. Људи га сташе вијатв, солдати мирити, н тако Немце одбаше Стапарцом атар дадоше и тако простран Стапарскиатар са пашњаци оста те и данас Немци у њега гледају. Више пута ови навалују у Стапару да земље купују. Тако је одавна био неки Милер Јохан. Он се наместио у Сред Села. Еућу нанравио п тако је но вољи скројио даје нема ни у швабски сели. Отего је 20 ®ати. Добре шупе и још дупле собе. Трн фртаља земље купно, четир коња добра запатио. Док је куЕудобрунаправио 8000 ®ор. потрошио. Неко време у њој је стајао. Лако Шваба новце узајжио. По вољи је све попи скројио. Еад је дошао добош у авдију диго цену четир иљадарке. Људи дају 4 етотинарке. Парох вели у месту је баш за мене ја Еу дати 900 ф . а и тако је на аему остало. Наземљи је још вишедобвјо

ер је добро њиве по|јубрио али Мидер Шваба оде у Сентиван. У Стаиару неможе се живити кад недаду на еветац радити. А не може се рацу потужитн. А не сме се ником противити, Зелено му жито покосише а ливаде с коњи опасоше Тужио се великом жупану НетровиЕу нашем господару. Вели Шваба о Србском божиЕу сувајуије камење општрили да је оштро; они прииравили. То дочули бивши општинари. Сваки Шваба или био МаЈјар 5 ф . моро је платитити, у Суваји моро је седити. А наопако рече на то жупан кад бии ја мдеомакар билооеветомЈовануменека би дали изшибати 5 ф . моро биплатити. Петровић је сдаван Србин био. Друмове је бечке окитио. Дудове је свуда досадио. А за нас се добро постарао. Тако Стапар још и данас живи до год траје Стапарскипашњака у Стапару по доста оваца, на пустари одрањују јунце. Од дунђера како је остало још се није Шваба населио доли један православни Србин. А пашњаке кад би одузели, ми Еемо ји за новац купити неЕе Чивут по њима одати. УСтапаруима 13926 јутара. Стапар се населио 1702 године. У Старом Стапару 1 децембра. Јован ђаковић, земљодедац. (Допис овај радо у лист нримамо, и додајемо, да како хоЕе у Стапару на једноме месту земљу да саставе, да се владају мудро, као што је први кнез и.м чинио. У.)

С Е 0 С К И (Нас Натарошу чудно зашто ће се да се свуда иере, али се још јаду несећаше. Еада је дошао у пашажерску собу видио је само за двоје сто ностављен. Једноје место заузео солгабиров а друго је остадо њему. Није имао к да, сео је. Свршили су ручак, поиила се ка$а удирало се у боље вино и у већи разговор. Вино је показало боју. Солгабиров је нотегао о избору. Јели се с натарошем погодио или не, то се онај данније знало. Бирташ је прислушкивао на врати чуо је, да се из најпре тио разговарало па после крупно, чуо је речи пријатељство сродство, новац, декорација, на после начело, иа начело и једнако начело, час тишије, час жешће. викало се, ударало се песницомо сто, после се куцало, певало млога љета па опет: корист, начело, младост, лепотабогатство — начело најиосле још и субординација и начело, и збогом. Бирташ је све то чуо. Еада је солгабиров и натарош на поље изишао, обоје су били црвени ко паприка, али се солгабиров насмејао, пружио је руку и рекао му: Баш ми је аило што сте таки, до виђења, а бирташ је протро руке, богме су ти повукли и повукли но ја добивам а њима на част и ординација и орација. ПИСМО БЕЗ НАТДИСА Е0МЕ. Оно лепо женскиње у вароши Н. уранило је и заливацвеће. Јутро јеблаго свеже. Тих поветарац игра се с нрамичцима распуштене јој косе златне. Лагани огртачбели на лепоти живој оживио је, те селелујауз витки стасјој, као листак уз гранчицу, аона срећна, весела, поздравља све око себе редом: до-

А Т А Р 0 Ш ;ак.) бро јутро каранФилу брате, добро јутро сестричице ружо, добро јутро, добро јутро, те их полива даж« ДОМ бОЖЈОМ. Ео би још ово незлобно сворење увредио? Ео би још у мелем отрова усо. Може ли то човек бити? Женскиње лепо дошло је до последње леје, која уз канију стоји. На тој је леји жути шебој, биље од зависти и омразе. Шебоју жути, како те сиромашка беде! Свако јутро тако би рекло женскиње лепо шебоју цвећу и залило би га даждом божјом. Данас је на шебоју стајало писмо са печатомцрним. Женскиње лепо нребледи вебма од артије беле. Видети писмо са печатом црним, кога не проТН) језа када га види! Као кад би змију ватала таком је стравом нружило руку женскиње лено за нисмом црним. Еада га преврну до^е јој као да је уваћена змија извила се из руку и на прси јој иошла. Зној ладан као змија ладна ире|?е но челујој. На писму не беше ни словца коме иде. С црним печатом писмо без натписа коме! Да ли да га отворим? Можда је туђе? Дага носим на пошту? Еоме? Да га дам иолицији, суду? Али кога тужујем? Лепо женскиње отишло је у собу, бледо, тужно.