Глас народа

399

Стара, мајка поплашила се кад је видела. Шта је теби, Бог ти помогао, ћерко! ■— Није ништа! Два сахата држало је женскиње лено писмо не отворено. Ватраизима ватала је на изменце кадгод је у нисмо погледала н хтела га отворити, а кад га је отворила и прочитала, она је у кревет пала, грозница најјача уватила је, бунца, плаче и смеје се. Стара мајка није могла ништа да разабере. Везала је болесници ладну мараму начело, али ова никако недолази себи, Еада је мало себи дошла селаје у кревет и понлашено гледала у стару мајку. — Небој се, ја сам дете моје! — Ти си љегова мати. Он је и ту забунца тако да стара мајка ништа неможе разабрати, али видећи, да болесница казује нешто да јесте од чега се она плаши, побија страх јој и каже: Није! — Није, да није, јесте није, није, да боме није, — није ређа у ватри бодесница брзо и застаде, па бризну жестоко у плач. ПРЕД ИЗВОГ НОСЛАННКА. Оглашено је већ пред варошком кућом када ће бити избор посланика, Читани су параграФИ шта се сме и шта се несме за избор чинити. Вели се нико никога несме наговарати, да :;а овог или оногпосланика буде, сваком је остављена слободна воља. То је речено пре подне, а већ после подне видимо капетана Ланушу, де с бећари пије у арендаторовом бирцузу. Он просте људе обично назива „крмад" а сада седи па пије са најгорима што их у селу има. Зашто он то чини, то зна већ све село. Он је пре подне био код солгабирова и овај му је обећао, да ће он бити жуианијски инжинир у срезу Ж. само ако испадне за посланика онај, кога су од горе препо-

РАЗЛИЧНОСТИ. (Јунак девојка.) Године 1839 букне у Лиможесу у Француској ватра ухуЕи. у којој се наодчад држала. Кућа је сва у нламену стајала. У један пут чу се дечији глас, де усред ватре јауче. Свет претрну, или свако је на своју главу мислио. Ади као анђо неки повнка у бело обучена девојка с рашнупхтеном црном косом с нута, с пута, ја Иу да спасем дете! Светина збуњена размакну се и нехотице. Девојка утрча У куЕу. Све за неми као заробљеник кад чека смртну пресуду. Али ето из ватре бледе девојке и носи у наручју дете живо здраво. НеколиЕО дана по томе краљЛуј Филип посла јуначној девојци златну недаљу у награду за храброст њену, а капетан један,којијевидиојунапгтвоњене запроси је и доби је бидо за љубовцу. Тај капетан сада седи па столици сидних краљева а царева француских, он је председник републике Француске, а јуначва је девојка данас „госпођа Макмахоновица." (Сејте крио !) Да се види, како они, којима се повери, дасе брину за среЕу иарода често нимало нису дорасли за тај посао, навешћемо како је министар један, који је водио бригу о пољоделству, годинв 1823. наредио да општине „сејукрис", јер то је за сиротиау пробитачно, Еркс је вели јело „нархафт",

ручили. Лануша нема инџинирске дипломе, што мора имати онај, који хоће да буде инжинир жупанијски, али диклома се тражи од они, који не гласају ,-за владиног кандидата, и та им још не помаже, а од кортешовања за оног, на кога је пала милост „с више" нема боље дипломе;ето је срески лекар прост „Фелчер" (фолдшерер, онаки као што су били они у средњем веку, који су солдате нодрезивали и курјуке им плели); ни брица није; јер не уме ни да меће пијавице ни да зубе вади, него то мора у селу ... кад овај тамо болеснику долази ковач да чини, који је седио код „куршмита" (лекара коњског), у комшилуку кад је био шегрт ковачки. Он је прошлог избора носио барјак кандидата владине странке и сада је над иет села и 16 хиљада душа, „доктор медецине." Докторат се дакле недобива само на универзитету него и о изборима посланика, пазашто не би инжиниром постао капетан у миру Лануша, који је своје кораке тако удесио, да хтео но тео по по Фата одмерава те му нетреба ни Фат ни ланац и у томе је жупанија у проФиту. Лупешкн вора држи уз „срезког инжинира" и уз солгабирова за то, што ако још ту пробу одржи, онда му је у џепу давно „обетована кнежевина." Арендатор опет има да, се освети натарошу, што му је оставио нећаку. и што му неда да брашно од пасуља продаје за житно брашно, да је Фунта 23, а не 32 лота, па се грк арепдатор изговара, да се помео, те је 3 мето натраг а 2 напред, а тојевели лако у циФрама учинити, ма да је то на кантару било, даљедаје олба пива 17 крајцара,кад сетужује да се плати, а кад је продаје 20 не узимајући уобзир кроФне, које су после поноћи, кад је на балу време, да се једу, скупље него с вечера, кадихнико не треба, И т. Д. (Наставиће се.)

рани добро, а мало га треба, Ми се чудимо, кад ко незна на чем жито расте, а ето менистар земљеделства незнашта је крис. (Како наш народ уме да каже какво је кад стање), ево нека ова швјкашка песма покаже: „Дошло писмо од Цара Граница је пропала, Граница је пропа.та, Паорија настала Паорија бела, Што си наа донела Донела сам доста дуга Посто гагда слуга." (Јаке зиме.) Држимо пад је већ ту зима, да је на месту да из љене историје у овоме листу мало наведемо да се знакадв су биле најжешКе зиме. Године 401. било се црно море следидо, а године 763, не само црпо море, него и Дарданели и снег је на неки мести био нападао по 50 ступа у ввслну. Год. 822. биле су велике европске реке: Дунав, Лаба ит. д. тако се емрзле даје за месецу најкеЕи терет могао по њима иКи. 866. год. било се јадранско море смрздо.