Гледишта

zaključiti, autor prilično uspeo. Međutim, mi bismo stavih neke primedbe na pojedine stavove koje autor zastupa u pogledu problema so. cijalističke privrede, Prvo, govoreći o specifičnostima robne proizvodnje i tržišnog mehanizma u socijalizmu, posebno u Jugoslaviji, Čeme tvrdi da će tržišna pri\Teda biti „razvijenija tamo gde je proces proizvodnje man j e materijalno i subjektivno podruštvljen” (str. 17). Ako je autor pod pojmom „podruštvljen" podrazumevao atomiziranost procesa proizvodnje koja je uslovljena dmštvenom podelom rada, onda se njegova tvrdnja ne može prihvatiti. Evidentna je sasvim obmuta konstatacija, naime, da sve većlm podruštvljavanjem procesa materijalne proizvodnje privreda dobija sve više robni karakter. Dmgo, tretirajući problematiku tržišne strakture, posebno u socijalističkoj privredi jugoslovenskog tipa, autor zastupa stav da dmštvena svojina sprečava klasičnu konkurentsku borbu, mada je samoupravljanje u izvesnoj meri i u dmgom obliku uvodi. Ukoliko bi bilo tačno da dmštvena svojina a pnori sprečava ili ukida tržišni karakter jednoj privredi, imajući u vidu naš primer privređivanja, trebalo je da ona već davno ne samo spreči ~klasičnu” konkurenciju već i da svede robnost privrede na najmanju mem, Praksa, medutim pokazuje, da to nije slučaj. Možda se može govonti o društvenoj svojini kao preduslovu za pravovremenu i efikasnu intervenciju dmštvenih organa preko određenih instrumenata. Dalje, autor izvodi zaključak (na osnovu elemenata tržišne stmkture u socijalizmu među kojima je prvi društvena svojina) da našu privredu „priiično” karakteriše monopolska tržišna stmktura, ali ne onakva kakva je monopolistička tržišna stmktura kapitalizma. Međutim, autor nigde ne navodi eleraente koji omogucavaju razlikovanje dve navede-

ne tržišne štrukture, te ostavIja čitaoca u dilemi šta se podrazumeva pod pojmom „prilično”, „više ili manje”, ~u većini slučajeva” itd. Treće, analizirajući teoriju vrednosti i cena u jugoslovenskoj ekonomskoj teoriji, posle kratkog prikaza shvatanja normalne cene od strane pojedinih autora, F. Čeme (osvrćući se na savetovanje o teoriji i politici cena koje je održano decembra 1964. god. u Sarajevu) iznosi opšte mišljenje o nemogućnosti da se na bazi dohodne stope sagleda ekonomski položaj pojedinih ekonomskih grupacija. Sa tog savetovanja, po našem mišljenju, poneo se sasvim suprotan utisak, naime, da pojedini kritičari dohodne stope nisu dotle bili ispravno shvatili nje nu formulaciju, te su se u tom smislu ogradili od ranije izrečenih zamerki. Inače, što se tiče autorove tvrdnje da je „preuranjeno očekivati već izrađenu i opću teoriju normalne cijene koja bi bila i empirički potvrđena”, kao i da je „jedan uzrok tome, svakako, sama evolucija sistema” (str. 234), ona se ne može prihvatiti. To nije nikakav argument, jer je i Marks u nedovoljno razvijenom kapitalističkom sistemu privređivanja formulisao cenu proizvodnje. Knjiga profesora Ćernea ~lr žište i cijene”, prema onome šta obuhvata, trebalo je da nosi naziv „Uvod u anahzu tržišta i cijena”. To bi, po našem mišljenju, bio adekvatniji naziv s obzirom na sađržinu i način izlaganja tretirane problematike. U tom slučaju bi se izvesna neujednačenost u nivou razrade pojedinih problema i činjenica da knjiga nije pisana problemski mogli lakše shvatiti. Bez obzira na ove primedbe, studija F. čemea „Tržište i cijene” zaslužuje pažnju čitaoca jer predstavlja značajan doprinos potpunijem informisanju o shvatanju fenomena tržišta i cena, utoliko pre što je ona jedna od retkih publikacija ove vrste u nas, te time upotpunjava ionako oskudnu literatum u ovoj oblasti ekonomskog istraživanja.

radojica savković

161