Гледишта

razvijala se u tradiciji bratsh'a i solidamosti jugoslovenskih naroda, odlučno suprotstavljena svim birokratskim i malograđanskim izopačavanjima te tradicije. Istinska negagacija nacionalizma je u suštini težnja ka konkretnoj univerzalnosti, ka takvoj Ijudskoj celovitosti i otvorenosti koja je uslov slobodnog i bogatog života svake posebne nacionalne zajednice. ...Angažujući se protiv svakog parcijalizovanja Ijudske delatnosti i svesti, protiv svakog sektaštva, partikularizma, nacionalizma, provincijalizma i uskostručne cehovske zatvorenosti, „Filosofija” će težiti da okupi na saradnju ne samo profesionalne filosofske radnike već i sve one koji su u stanju da misle produbljeno, celovito, argumentovano, angažovano o bitnim pitanjima našeg vremena bez obzira na to da li imaju ih nemaju univerzitetsku diplomu i da li su stmčni filosofi. Jedini kriterijum kojim će se Redakcija mkovoditi u ocenjivanju i izbom radova za štampanje biće stvama intelektualna i teorijska vrednost priloga_ svojih saradnika... Redakcija časopisa će nastojati da kritičkoj analizi prakse priđe s pozicija konkretnog istorijskog humanizma, razvijajući i samu tu poziciju u toku njene primene. Ona će nastojati da podstakne raspravIj>nje na temeljitiji, produbIjeniji način onih pitanja koja su u našoj publicistici već bila pokrenuta. Ali istovremeno ona će se starati i da se taj krug tema proširi i onim pitanjima o kojima se još nije dovoljno filosofski razmišljalo, iako su već tu, u životu. Prava filosofija potiče iz života, iz iskustva, a ne iz dmge filosofije. Stoga će, na primer, centralne teme u toku 1967. godine biti nihilizam u savre™esom svetu, nacionalizam j Ijudska univerzalnost, homo_ oekonomicus, humanizacija itd.”

MEĐUNARODNI RADNIČKI POKRET br. 4/1967.

PAVLE JEVREMOVIC; Dmštveno-politički razvoj Izraela i sukob sa arapskim zemljama; mr STOJAN GLIGORIč: KP

arapskih zemalja u savremenim društveno-političkim kretanjima; mr ZORAN ATANACKOVIĆ: KP Alžira položaj i orijentacija u novim uslovima; VOJISLAV ARSENIJEVIC: Petrolej i borba arapskih zemalja za nezavisnost; mr DUSAN LAZIĆ: „Kultuma revolucija” i međunarodna aktivnost Kine; mr VERA NIKOLOVA: „Bazična demokratija" u Pakistanu; LJUBOMIR PALIGORIČ: Doktrina i taktika čileanske hrisćanske demokratije; MIRJANA JANKOVIČ: Ekonomsko programiranje, politika dohodaka i itahjanski sindikati; mr BRANA MARKOVIĆ: Politika dohodaka i savremena uloga sindikata u V. Britaniji; mr BRANA MARKOVIĆ, mr VLADIMIR GOATI: Francuski sindikati i politika planiranja dohodaka; dr ANDRIJA KRESIĆ: Marksove ideje o samooslobođenju radničke klase u Jugoslaviji danas; dr IVAN MAKSIMOVIĆ: Marksov Kapital i jugoslovenska ekonomska misao.

PRAXIS br. 5—6/1967.

RUDI SUPEK: Uvodna riječ; DANKO GRLIč: Kreacija i akcija; MILAN KANGRGA: Sto je postvarenje? VANJA SUTLIĆ: „Stvaralaštvo i postvarenje”; GAJO PETROVIC: Smisao i mogućnost stvaralaštva; PREDRAG VRANICKI: Država i partija u socijalizmu; RUDOLPH BERLINGER: Opunomoćenje za djelo; LJUBOMIR TADIC: Birokratija postvarena organizacija; SVETOZAR STOJANOVIć: Dmštveno samoupravljanje i socijalistička zajednica; ERNEST MANDEL Sloboda i planiranje u kapitalizmu i socijalizmu; VELJKO KORAĆ: Mogućnost i perspektive u savremenom svetu; VLADIMIR FILIPOVIĆ: Uloga filozofije u našem vremenu po Marxu i Husserlu; LUDWIG LANDGREBE: Fenomenološka analiza vremena i pitanje o subjektu istorije; KOSTAS AXELOS: Od logosa do logistike; KASIM FOCHT: Granice Hartmanove estetike; BORO GOJKOVIĆ: Modeli znanja i priroda govora; GE-

169