Гледишта

koje mogu da razumeju a ne o stvarima koje su toliko stračne i stvamo van njihovog uticaja i kontrole da ih ne mogu razumeti i slično. Dakle, traže se rešenja u pravcu povećavanja uticaja rakovodećeg kadra. Sredstva za prestrukturiranje kompetencija bili bi novi zakoni i pravilnici, koji bi na određenim podračjima smanjili uticaj samoupravnih organa. Čini mi se da se ovi predlozi još kreču u podračju pravničkih iluzija koje se temelje na übeđenju da je zakonima i pravilnicima moguče odmah promeniti nastale i dosta utvrđene strakture. Prema našoj teorijskoj tezi, prenos kompetencija na rakovodeći kadar, što povećava njegov uticaj, uz istovremeno smanjivanje uticaja radnika, ne može povećati efi kasnost radne organizacije. Prenos određenih kompetencija na najviši rakovodeći ka dar mogao bi biti uspešan jedino ako bi radnici i niže organizaciono-funkcionalne gra pe preuzeli ulogu efikasnog sankcionog subjekta. Dragim rečima: najviši rukovodeći kadrovi imali bi više kompetencija, više uticaja i veće odgovomosti, a istovremeno bili bi pod većom kontrolom i stalnim pritiskom nižih grupa, koje bi ih u slućaju neuspeha mogle kazniti ili ukloniti, a za uspeh odgovarajuće nagraditi. ... Mehanizam rotacije i re elekcije u nas nije funkcionisao baš zbog toga što je uticaj radnika i nižib organizaciono-funkcionalnih grapa suviše slab, što su unutrašnje strukture u mnogim radnim organizacijama zbog nedovoljne količine uticaja i kontrole zamrznute i što u takvim okolnostima iza mehamzma mje stajala stvama socijalna grupa...” Aktualni intervju: Problemi kulture u našem društvu. Dragana Kraigher „ ~. Oživljavanjem koncepcije o fculturi kao prirodnoj sili’ vraćamo se na pozicije klasnog karaktera kulture ili, modemije, na ,e--litnu’ kulturu i ,masovnu’ kultura. U suprotnosti sa oficijelnom teorijom je paradoks

naše konkretne prakse da st var n o podstiče obnavIjanje nove - rekla bih: klasne razlike u namenskoj potrošnji elitne kulture i masovnoj produkciji za intelektualno nižerazvijene individue, pasivne objekte, potrošače... ... Baš u reformi se pokazalo da je unutrašnja fcriza samoupravljanja sada najizrazitija sa kultumog aspekta koji je zbog primata ekonomskih i političkih potreba i zahteva bio zanemaren. Pitanja o posebnom društvenom značaju kultumog razvoja nikako ne bi smeli više postavljati, jer razvoj kulture uslovljava razvoj samoupravIjanja. I tu nema dilema! Nema samoupravnog društva bez razvijenih, kultumih ličnosti, sposobnih da ostvaruju njegove principe. Drugim rečima treba stvoriti jedn ak e u s 1 ov e svim članovima naše dmštvene zajednice kako bi mogli uspešno ostvarivati svoje osnovno ustavno pravo i dužnost. FRANCI PIVEC: „ ... Da li postoji i u čemu je opasnost stihije koju na kultumom području izaziva komercijalizacija i neutralan odnos .društva’ prema urastanju kultumih vrednosti u njegov organizam? Odgovor na ovo pitanje danas je neizbežan uvod u plan kultume politike ... Draštvo u kome nije prisutan stalan napor za kulturu omogućava zamenu efekata uvek surogat umesto stvarnog života i angažovanja, iluzija umesto stvarnog položaja ... Coveku u sve obimnijem slobodnom vremenu (koje je samo njegovo, kako ga übeđuju) ne preostaje drugo nego da bira među idolima koji se za njega (planski) proizvode. Naravno, ove idole može slobodno da izabere, ali jednom je prinuđen da se pokloni, da mu se divi, da se oduševljava pred njim, da se izjednačuje s njim i da živi kroz njega. Idol mu je postao opšte i jedino što ga veže sa drugima. Ali asocijacija na ovoj osnovi varljiva je, sporazumevanje kroz idol je siromašno.

345