Гледишта

Covek postaje siromašan kao čovek i utapa se u blato svakidašnjosti. Osnovna uloga socijalističke kultume politike jeste da stvori okolnosti u kojima čovek može da sagleda svoj stvami položaj u dmštvu, odnosno na radu. ,Kultura idola' u načelu onemogućuje takvo saznanje. Idol je nesloboda 5 dmštvo koje se ne bori protiv njega ne samo što je neslobodno već je i protiv slobode ...” VASJA PREDAN: „.. .Pokušajmo biti što jednostavniji i zbog toga, možda, i malo pojednostavljeni. Kažimo bez uvoda i uvijanja da je kultura u nas kroz maltene celo porevolucijsko vreme bila izložena dvema glavnim pritiscima: idejno-političkom, odnosno ide ološkom i materijalnom. Oba pritiska su je via facti poti snula u izuzetan i poseban položaj i bar jednome od oba pritiska materijalnom veoma je podređena i danas, iako su i potencijalne i stvarne mogućnosti prvog pritiska još žive i, pre svega, u ekscesivinim momentima i konfliktnim situacijama dovoljno aktivne. Ako sada svesno zanemarimo prvi pritisak i zaustavimo se kod drugog materijalnog otkriva nam se veoraa kontroverzna slika: ,naši programski društveni dokumenti spominju poseban značaj kulture i kultumih delatnosti’, ali poklanjaju joj potpuno .beznačajnu’ materijalnu pažnju ... Kultura našeg rada, samoupravljanja, kultura .ponašanja i postupaka Ijudi i odnosa između Ijudi na svim nivoima društvene stmkture’, izrazito je niska i pokvarena, najviše konvencionalna. Kulture otvorenih i oslobađajućih međuljudskih odnosa u nas jednostavno nema ... U teskobnom svetu nije lako živeti, bez kulturnosti je to utoliko teže... BOJAN STIH: Samoupravljanje je u svojoj idejnoj zamisli, pre svega, politički čin. Dok se u odnosu između građana i države ovo pitanje javIja u obliku slobode, ovo isto pitanje izražava se u odnosu

između radnika i radne organizacije, pre svega, u obliku stručnosti, znanja i kulture. Kultura-rad, kultura-upravljanja i kultura-ponašanja glavni su vidici u nastojanju da se u okvim naše dmštvene zajednice afirmiše duh i znanje. Übeđen sam da smo potcemli značajnost i vrednost ove pojave i da smo se zadovoljili parcijalnim rešenjima, a integralna nismo tražili ... Razvijanje kultumih potreba u nas veoma zaostaje za razvijanjem materijalnog standarda radnog čoveka. Zato se ne smemo čuditi, ako pobeđuje ukus prosečnosti, a često i ulice. Tu mislim na celokupan sistem takozvanog oslobađanja i zabave, što jeftinim ološem plavi naša masovno komunikativna sredstva (televizija, radio, novine itd.). Poboljšanje materijalnog standarda našeg radnog čoveka mora ići ukorak sa kultumim i duhovnim buđenjem i formiranjem naroda. Ukoliko sadašnje protivrečje ostane i dalje ili se, čak, još i zaoštri, naš čovek će iz godine u godinu postajati sve siromašniji, sve prazniji, nego što je bio ikada.”

UNIVERZITET DANAS br. 8/1967.

Dr SINIŠA STANKOVIC; Organizacija i uloga nauke u našoj stvamosti; dr ĐORĐE LAZAREVIĆ: O finansiranju nauke; dr inž. ŽIVKO VLADISAVLJEVIĆ; Istraživači i društveno organizovanje njihovog rada; dr RADOMIR LUKIĆ: Razvoj statusa nauke u socijaEstičkoj Jugoslaviji; dr MILOŠ BOGDANOVIC: Korelacioni odnos sisteraa univerzitetskog obrazovanja i modeme privrede. Dr SINISA STANKOVIC: Organizacija i uloga nauke u našoj stvamosti. Dr SINIŠA STANKOVIC daje prikaz stanja naše naučnoistraživačke delatnosti i ukazuje na otvorene probleme što su se nagomilali u toku njenog dosadašnjeg razvoja i koji su postali naročito akutni u jeku

346