Гледишта

(dr Bajt), ili da nemamo izgrađenu anticikličnu politiku, jer pojava privredmn ciklusa i njihovih uzroka nije bila poznata organima naše ekonomske politike i planiranja (dr Horvat). Među važnijim objektivnim faktorima navedeni su: neiskorišćeni kapaciteti, nedovoljnost proizvodnje repromaterijala, neusavršena kontrola privrednih kretanja, nedovoljnost poljoprivredne proizvodnje, prevelike zalihe. Posebnu pažnju izazvala su dva referata koja su upozorila na postojanje cikličnih kretanja u našoj privredi (dr Čobeljić i dr Horvat) i na objašnjenja u vezi s tim kretanjima. Međutim, dok je dr N. Čobeljić svoja kretanja nazvao „investicionim ciklusima”, koji se pojavljuju u rasponu od B—l2 godina, u vezi sa periodičnim usponima i padovima u investiranju prvog i drugog odeljka, dr Horvat nam je prezentirao cikluse od 3—4 godine koji se ogledaju u kolebanjima tempa rasta, predviđajući da će ukoliko se naša ekonomska politika bitnije ne izmeni, jugoslovenska privreda uskoro ući u novi bum, koji će se završiti sredinom 1969. god. Oba pristupa analizi naše stabilnosti predstavljaju originalna i do sada u našoj teoriji malo poznata metodološka rešenja. Oba su, takođe, plod produbljenih istraživanja i zahtevaju isto tako produbljena kritička izučavanja i verificiranja da bi se o njima mogla doneti pravilna ocena. Ovde se mi u taj, inače koristan posao ne možemo dalje upuštati. Ipak, sa gledišta naše teme, čini nam se da možemo doneti dva zaključka; prvo, da u obiašnjenjima cikličnih kretanja nisu dovoljno uzeti u obzir monetami i platno-bilansni faktori i, dmgo, da njihovi zaključci nisu sasvim u saglasnosti sa našom akutnom privrednom situacijom. Naime, oba objašnjenja tvrde da se mi trenutno nalazimo u nishodnoj fazi ciklusa. Njene opšte karakteristike svuda su poznate i sastoje se u opadanju rasta proizvodnje i zaposlenosti. Međutim, kako se onda može objasniti činjenica da se u tom istom periodu opšti nivo cena i dalje nalazi u snažnom porastu, mada bi se, u normalnim slučajevima, u nishodnoj fazi morao takođe nalaziti u padu. Mislimo da se iz te važne činjenice može izvesti pravilan zaključak da je u pitaniu postojanje nekos: žarišta koje deformiše cikličke trendove, a čija dejstva nisu dovoljno uzeta u obzir. Mi mislimo da ta dejstva dolaze sa stranc monetamih impulsa koii stvaraju veštačku tražnju bez odgovarajuće ponude i da to predstavlia razarajući element, dovoljno snažan da zaslužuje mnogo veću pažnju nego što mu se poklanja. I da to u daljoi konsekvenciji dovodi do krajnjeg zaključka da je kreditna politika imala snažnoa dejstva na ukupni tok naše reprodukcije i na stanje u koiem se sada nalazimo. Jedan od retkih referata koji se odnosi na naše spoljne ekonomske odnose (dr Pertot) predlaže temeljitu

206

DR MILOS VUCKOVIC