Гледишта

zdrave kriterijume privređivanja. Pitajmo se sada samo: odakle navire ta voda? Odgovor, čini nam se, može biti samo jedan: od neadekvatne kreditne politike. Najzad, još jedna napomena: prof. dr Perišin, očevidno ciijajući na našu interpretaciju, smatra da je ona zastarela pošto ima u vidu prvenstveno tzv. „političke inflacije” koje su se pojavljivale još pre četiri hiljade godina i koje su bile vezane za pojavu kvarenja novca, rat, naoružanje i ostale krupne političke i druge događaje kao što je bila pojava Džona Lawa, asignata iz francuske revolucije i slično, a da ne uzimamo dovoljno u obzir savremene inflatorne procese i moderne tipove inflacije. U našu odbranu možemo samo odgovoriti da smo u jednoj našoj knjizi iz 1960. godine, koju često citira i sam dr Perišin 4 ), nabrojali nekili 12 tipova inflacije među kojima se nalazi i ovaj naš tip, tip kreditne inflacije. On je nauci zaista odavno poznat i „zastareo”, jer danas retko koja zemlja, poznavajući njegovo razorno dejstvo, pribegava tom primitivnom tipu koji se sastoji u nekontrolisanom dugogodišnjem übacivanju novog primarnog novca na tržište. Istina je da se savremene inflacije pojavljuju sa mnogo više rafiniranosti i da su pretežno „puzećeg" tipa. Međutim, mi smatramo da se ne možemo opravdano optuživati što ovakvom zastarelom tipu dajemo „zastarela” objašnjenja. Sada je kod nas na pomolu inflacija usled nezasluženog porasta ličnih dohodaka, pošto nju, usled nove restriktivne kreditne politike, više ne alimentiraju novi bankarski krediti već fondovi, odgađanje otplate anuiteta, smanjeno izdvajanje u fondove, dalje poskupljivanje cena, razne knjigovodstvene operačije oko revaloriziranja zaliha, itd. Ona zaista predstavlja kod nas novi i savremeniji tip pa će nas to svakako pobuditi da i mi u našim budućim analizama budemo savremeniji. Na kraju hteli bismo još sasvim ukratko da se osvrnemo na jedno gledište koje je tu skoro ugledalo sveta u članku časopisa „Gledišta”, br. B—9/67, pod naslovom „0 nekim uzrocima inflatornih tendencija u jugoslovenskoj privredi”, a iz pera asistenta Ljubomira Madžara. IJ svojoj raspravi autor kritikuje naše teze, ali to ne bi bilo naročito interesantno jer u tome, na žalost, nije usamljen. Što autora čini originalnim, to ie njeeov zakliučak da kod nas treba voditi veoma liberalnu kreditnu politiku; da bi restrikcija kredita usporila proces društvene reprodukcije i da ne samo elastična već i „bukvalno rastegljiva kreditna politika” u sadašniim uslovima predstavlja razumniju alternativu. Slažući se u načelu sa našim objašnjenjem u pogledu strukture i funkcionisanja našeg inflatornog mehanizma, on

4) Savrpmeni nroblemi monetarne teorije i politike, „Naučna knjiga", Beograd, 1960, str. 109.

218

DR MILOS VUCKOVIĆ